Zbog tebe ✔

Pijana

,,Niki!", trgla sam se i pogledala u stranu. Devojka kafene boje kose je veselo uskakutala u moj lični raj. Kada je ona došla?

,,Otkud ti?", priznajem, kao da sam pala s Marsa.

,,Tu sam već deset minuta! Spremaj se, idemo napolje!", zapljeskala je rukama dok je cvrkutala. Nevoljno sam otpuhnula. Kako napolje? Hladno je toliko da uši hoće da ti otpadnu.

,,Nemoj da mi tu glumiš nezainteresovanost već diži zadnjicu!" Zbog čega ona vrišti na mene? Ustala sam i pogledala se u ogledalo. Bože pomozi, kao da sam ustala iz groba, a ne kreveta.

,,Vidi se na šta ličiš, kao da te krdo bikova pregazilo", uhvatila mi je lice jednom rukom i proučavala šta će njeno umeće baratanjem šminke moći da uprazni na meni.

,,Koji ti je đavo? Gde treba da idemo uopšte?"

,,Gde ti stoje haljine?", zanemarila je izgleda celu moju pojavu i počela da pretura po mom oskudnom sadržaju ormara. Izbacila je pola stvari iz njega.

,,Kakve, bre, haljine?", već iznervirano sam upitala.

,,Pa nećeš ići u klub u farmericama i rolki do grkljana!", okrenula se prema meni razrogačeno me gledajući svojim zelenosmeđim očima.

,,Šta?! Kakav klub?! Šta pričaš ti?!"

,,Idemo večeras samo nas dve. Treba ti malo živosti u tom tvom trenutnom propalom stanju", objasnila je kao da je to već bilo očigledno.

,,Nikad nisam ni bila u nekom klubu. A i zar tamo ne idu osobe starije od osamnaest godina?", i ne tako vešto sam tražila izgovore.

,,Oh, pa kad imaš brata koji radi tamo, možeš svašta", namignula mi je uz vragolasti kez. Razrogačeno sam je gledala. Da li je ona normalna? Odgovoriću sama - nije. Kakav crni klub? Ko zna šta se može desiti! A i moji me sigurno ne bi pustili. ZASIGURNO!

,,Ovo mi se svidja", u rukama je držala neku haljinicu od smeđeg tila i zlatne čipke... Da mi je samo znati odakle je to iskopala.

,,U ovome ćeš ići", ponosno je izjavila.
,,MOLIM?! Jesi ti skrenula s uma?! Znaš li kakvo je vreme napolju?!", počinjem da gubim strpljenje, a i živci mi popuštaju. Nepodnošljiva je. Trenutno pokušavam da se setim zbog čega se družim s njom...

,,A jok, ti znaš. Zatvorila se u ovu sobu kao pećinski čovek! Devojko, imaš sedamnaest godina, skoro pa i osamnaest. Prerano ti je da se psihički ubijaš zbog jednog momka! Znaš li koliko njih čeka ka ovakvu lepoticu?!", menjala je izraze lica na svaku rečenicu. Haljina koju je držala u rukama doseže do polovine butina. Zar devojke idu ovako u klubove iako je napolju temperatura oko nule?

,,Nemaš ništa drugo", rekla je ravnodušno na moj nepoverljivi pogled i uletela u kupatilo. Bože sačuvaj, samo me zanima na kojim je bio drogama onaj koji mi nju poslade...

Šea mi je drugarica iz razreda s kojom sam se baš sprijateljila da je počela da mi upada u kuću kao da se poznajemo čitavu večnost. Slučajno smo počele da pričamo i nismo prestajale. Ne zna se koja je više brbljala. Od tad se družimo. Videla je da sam bila tužna ovih dana i od tada pokušava da me 'digne iz mrtvih'.

,,Kozo, prestani da budeš zamišljena i kreći da se spremaaš! Lepi momci samo nas čekaju, ali greh je pustiti ih da previše čekaju!"
Ona će mi glave doći. U to sam nekako sigurna.

~

Izašle smo iz taksija. Hladan vetar mi je duvao u lice tolikim intenzitetom da sam se automatski stresla. Ovo je već nepodnošljivo. Pogledala sam je osuđivački. Zamlatila je rukama.

,,O, ma hajde! Prestani da se žališ više." Povukla me je za ruku i ušle smo u neku nisku crnu kućicu, da je tako nazovem. Neki nemir me je hvatao kad sam ugledala dva bukvalno bodibildera na vratima. No, Šea nije bila ni nalik meni u bilo kom smislu.