Zbog tebe ✔

Koji đavo, Kris?

Kris

Otkud to da me je on našao? I to još ovde? Šta mu sad treba dođavola? Ne želim trenutno ništa da imam sa Vilijamom, a kamoli sa svima njima. Previše sam neraspoložen za slušanje njegovog glasa i slušanje njihovog cerekanja.

Vilijam je nešto kao najveći huligan ovog dela grada... Pravi najveće probleme, tačnije.
Sve najveće tuče u gradu su sigurno upetljane s njegovom bandom na jednoj strani. Kakvom bandom? Grupom napaćenih klinaca koji ne mogu sami da sklope normalan status tinejdžera svojih godina pa hoće da se ističu na bilo koji način, makar on bio i krajnje kretenski.
Pre koju godinu sam i ja sam bio u toj grupi dok nije 'shvatio' da sam predodređen za neke veće stvari. Koristoljubiva budala.

Nonšalantno mi je prišao, zaustavivši se par metara od mene. Gledao me je par trenutaka kroz trepavice. Da li je nadrogiran? Ponovo?

,,Pa gde si ti, mali? Izbegavaš nas nešto?", ma nee, samo ne želim više da imam ikakve veze s vama tačnije s tobom, ali nazovi to kako hoćeš.

,,Zašto bih te izbegavao?", odgovorio sam mu istom oštrinom glasa kojom se on meni obratio. Blago je skupio oči i promatrao mi lice tražeći neke znake nesigurnosti i nešto što će mu pomoći da potvrdi moje laganje.

,,Otkad si postao tako mlitav? Nesiguran?"

,,Kakav?", podigao sam obrvu odmah se žacnuvši na njegovu prozivku. On se šali sa mnom, zar ne?
Zaobišao me i stao iza mojih leđa.

,,Popustio si nešto. Nema te ovih dana..." Zavalio se opet na klupu. Okrenuo sam se prema njemu i pogledao ga direktno u oči streljajući ga, ali on nije pridavao nekog značaja tome. Hladnokrvni kreten.

,,Šta hoćeš, Vilijame? Ili da preformulišem pitanje. Šta ti treba sad?", procedio sam kroz zube. Ne bojim ga se, naprotiv, ma koliko god on krvnički želeo da mi se kosti tresu na samu njegovu pojavu.

,,Ja? Ništa", kao uvređeno je rekao. Sarkazam je bio očigledan. No, to kod njega kratko traje. Sledećeg trena, čudnu grimasu je zamenio smrtno ozbiljan izraz lica.

,,Otkad se ti motaš oko malih curica?", skupio je oči.

,,Ne motam se ja ni oko koga", uvređeno sam rekao. Kakvim me on smatra? Ali sranje. Nadam se da ne misli na ono na šta sam u jednom deliću trenutka ja pomislio. No, odagnao sam te misli ne želeći da privlačim još više već previše blizog đavola.

,,A je li? A ona malecka... Niki, je l' tako beše?", vrteo je paklicu cigareta u ruci i gledao me direktno u oči. Suzio sam pogled samo na njegove skeptične oči. Šta tačno hoće ovim da kaže?

,,Ćutis?" On se to meni podsmeva?

,,Ne znam na šta ciljaš. Ne motam se ni oko koga", ponovio sam ono što sam već rekao uz sleganje ramenima. Oduvek sam trebao da se bavim glumom. Taj propust nikad neću sebi oprostiti.

Najednom je naglo ustao i bio mi udaljen svega desetak centimetara. Izbacio je donju vilicu blago napred i pokušavao da mi utera strah u kosti samim svojim krvoločnim pogledom.

,,Ma da, ne motaš se! Koga misliš da lažeš?! Sebe ili mene?! Kome si išao večeras da čestitaš rođendan?! Meni?! Nemoj mi reći da si se zatreskao u prvog anđelčića koji ti je pružio zrno pažnje!", kidisao je na mene.
Ne mogu. Prekipelo mi je. Mahinalno sam ga lupio pesnicom u vilicu. Umalo da je pao na zemlju. Zadržao se za jednog od svojih klonova te protrljao čeljust i uspravio se.
Naglo ju je cimnuo ne skidajući pogled s mene.

,,Sad si ga ugasio, druškane", promrmljao je pre nego su nasrnule sve grdosije na mene...

Posle ne znam koliko, došao sam pred vrata svog stana. Jedva sam okrenuo ključ u bravi. Skinuo sam sve sa sebe, otvorio prozor i samo se bacio na krevet u svojoj sobi. Sve me boli doslovno.