Zbog tebe ✔

Neočekivani potezi

Posle izlaska na veću čistinu, duboko je udahnuo. Okrenula sam glavu ka njemu. Gledao je negde ispred sebe tako da nisam mogla da mu vidim oči.

,,Gde si ti bila isparila?", osori glas je prekinuo tišinu. Okrenuo se prema meni. Šta da mu odgovorim?
Oh, pa išla da posetim bivšu najbolju drugaricu i saznala da je u vezi s mojim bivšim dečkom, i znaš, to me je povredilo sa njene strane. Ali sam se ipak oprostila s njim jer ne želim da više imamo bilo kakvog dodira u životu...
To? Ne bih rekla.

,,Pa, bila sam u poseti starim prijateljima", rekla sam mu skraćenu verziju. Znam da je moj osmeh izgledao skroz tupavo, ali nema veze. Proučavao je moje reči kroz skupljene trepavice.

,,Zašto imam osećaj da lažeš?" Moj smeh je i meni samoj zvučao nervozno, a kamoli njemu.

,,Ne lažem te. Zašto bih?"

Klimnuo je glavom u znak potvrde. Zašto bih mu se ispovedala? Ne razumem ga.

,,Zabrinuli su se svi za tebe."
Okrenula sam glavu ka njemu. Znam da je glupo što mislim da je među tim svima i on.

,,Hteo je već da ide da te traži." Skupio je ruke na potiljku. Razrogačeno sam ga gledala. Molim?
Kao slučajno me je pogledao i slegao ramenima.

,,Nisu mu dali da ode bilo gde, opusti se.", nacerio se.
Idi dođavola, Vilijame. Umalo srčka da me je strefi.

Pisac

Muzika je odzvanjala čak i u daljim mračnim ulicama. Iz te kuće su dopirala svakakva svetla i uzvici. Pola kvarta je dignuto na noge. Unutra je zaudaralo na alkohol, ali još niko nije bio pijan. Dobro je pa su joj njeni dopustili da ga slavi u kući, a da oni ne budu tu... Inače bi je zadavili.

,,Ranel, srećan rođendan lutko!", vrisnulo je par devojaka koje su zajedno došle i obrušile se na crvenokosu slavljenicu. Pre nego što je skroz zatvorila vrata, neko je podmetnuo nogu. Širom ih je otvorila, isto tako kao što je na njenom licu zablistao ogroman osmeh.

,,Kome je to danas divan dan?" Nasmejala se od srca. Njegove šake su uvek imale neko posebno značenje za nju.

,,Valjda meni", raširila je ruke i slegla zbunjeno ramenima, a zatim su se oboje nasmejali. Prišao joj je i zagrlio je čvrsto je pripijajući uz sebe.

,,Srećan rođendan, lepotice. Da ih proslavimo još puno zajedno", mrmljao je u njemu kosu.

,,Hvala ti, Kris."

Smestili su se zajedno u jedan kutak sobe. Prekrstila je duge noge koje su joj se još više isticale u ljubičastoj haljinici koja je dosezala svega do polovine njenih butina. Sedeli su tako dok se nakon nekog vremena nije začuo parajući zvuk zvona. Oboje su se pogledali. Svi koje je pozvala odavno su već došli, ali je ipak otišla do vrata i otvorila ih.

,,Jesam li dobro načuo? Ovde neko pravi proslavu povodom osamnaestog rođendana? Zar ne? Nisu me slagali?"

Figura odevena u crno je stajala pred njom. Crna kosa je bila podignuta nagore i stapala se sa mrakom iz pozadine. Jedino što je odudaralo od cele te tame bile su čokoladno-zelenkaste oči koje su se caklile zbog napadnih svetala iz kuće. Pogledao je prizor iza nje praveći se da ništa ne zna. Nalaktila se na vrata.

,,Pa, ne znam. Uđi da proveriš sam."

Oboje su imali neki pokeraški osmeh na licu dok je ona ustvari gorela iznutra. Htela je da vrišti ono što je pomišljala.
Hej! Pa on je stvarno došao! Pojavio see!
Da... Imala je smiren osmeh na licu koji je prekrivao sve, a iznutra je umirala od uzbuđenja.

Pustila ga je da uđe, a on je odmah produžio do Krisa. Iako je tu bio i crv sumnje s pitanjem zašto je on ustvari ovde, zanemarila ga je. Bitno je da je uopšte ovde.
Vilijam se zavalio u fotelju do Krisa koji ga je gledao s dignutom obrvom i glasno izdahnuo dajući posebnu iliti sarkastičnu atmosferu celom njegovom dolasku. Prosto je uvek voleo da iritira ljude.