Zbog tebe ✔

Početak očaja

,,Posle škole me čekaj na parkingu", šapnuo sam joj na uho na šta se ona odmakla i pomalo zbunjeno me pogledala.

,,Zašto?"

,,Pa koja bi bila fora kad bih ti rekao?" Pogledao sam je iskosa nadajući se da shvata da spremam nešto posebno za nju.

,,Idemo negde?", zaskičala je oduševljeno.

,,Neću ti ništa otkriti." Namignuo sam joj, a ona je skočila na mene, hvatajući me rukama oko vrata, a nogama oko struka. Uhvatio sam je za butine dok je ona strastveno napala moje usne. Polako sam otvorio oči i susreo se sa njenim širokim osmehom. Oči su joj se caklile kao najčistiji kristali. Poljubila me je još jednom u obraz i spustila se sa mene. Krenula je u školsku zgradu i pred ulazom mi mahnula. Moj otrov i lek obožava da se pravi da je vragolan.

Cupkao sam nogama o mokri asfalat isčekujući da se pojavi. Sve više sam postajao nervozan. Kada sam video kako se danas obradovala kad sam samo spomenuo nešto, sve više sam se bojao njenog izraza lica kada vidi šta sam pripremio. Razočaraće se verovatno...
Duboko sam udahnuo. Valjda neće proći toliko loše...

,,Jesi li dobro?" Namrštio sam se jer to nije njen glas, ali sam se ipak okrenuo.

,,Da, da..." Samo nestani ovog trenutka, devojko.

,,Sigurno?" Približavala mi se sporim koracima zagledajući me. Gledao sam je kroz trepavice. Ko je sad pa ova?
Razmotrio sam je opet. Mogao sam lako da prepoznam taj kockarski i prefrigan pogled. Nije samo obična devojka... Ovu je neko poslao koliko mi se čini. Mogu i da namirišem takve ljude s obzirom kolike godine iskustva imam s njima.

Maleni iskrivljeni osmeh joj je titrao na usnama i rukom je polako posegnula ka meni.
Uhvatio sam je još u vazduhu i spustio dole, privukavši je naglo bliže sebi. Iznenadila se ovim postupkom, to je bilo lako uočljivo.

,,Ko god te je poslao, a mislim da znam ko stoji iza ovoga, reci mu da mi ne šalje sitne zamke kao što si ti već da se suoči sa mnom ako ima neki problem. Jesi me razumela?!", povisio sam ton. Podlo se nasmejala.

,,Mnogo se ti praviš opasan, Kris." Otrgla je ruku dok mi je upućivala zmijski pogled.

,,Uopšte nisi takav... I to svi znaju... Posebno kad je ona u pitanju", malim pokretom ruke je pokazala u nekom pravcu iza mene.
Dok sam pogledao, ona se već izmakla i krenula od mene mešajući kukovima kao poslednja laka devojka na svetu. Samo da mi je znati sa čije je strane ovaj đavo ispao...

Vratio sam pogled na pravac gde mi je prethodno pokazala. Niki je stajala u mestu i u neverici gledala za onom devojkom. Jao...
Preusmerila je pogled na mene.
Koža mi se zažarila od siline koju nose te oči. Došao sam do nje, očekujući da dobijem šamar ili nešto, i uhvatio je za ruku te je povukao ka kolima. Nije se opirala, samo me je ćutke pratila.

U tišini smo se vozili. Bacio sam po koji pogled na nju. Gledala je kroz prozor kao da je to napolju nešto najzanimljivije što je ikad videla; kao da nisam tu. Nije se nijednom okrenula ka meni.
Ne mogavši da izdržim pritisak koji mi je bio u celom mom biću, naglo sam skrenuo sa puta. Uhvatila se za kontrolnu tablu te konačno pogledala u mene. Zaustavio sam skroz automobil i pogledao u nju.

,,Prestani da me ignorišeš! Ne mogu to da podnesem!", nadajući se da nisam zvučao histerično ili nešto tome slično, promrmljao sam. Suzila je pogled.

,,Šta hoćeš da kažem?", tiho, ali sa puno otrova je dodala.

,,Bilo šta! I prestani da se praviš kao da sam ti ubio nekoga ili nešto tako kad nisam", zarežao sam nešto glasnije. Ne mogu da podnesem njen sarkazam upućen meni. Postao sam alergičan na to, a možda čak i ranjiv.