Zbog tebe ✔

Rođendan

Niki

Nekako sam preživela i ovaj dan. Alison mi je rekla da ima još jedan čas, a sa Ejtanom ne mislim da se vraćam kući. Jednostavno ne pričamo i ne želim da se svađamo ako ne moramo...
Krenula sam prema kući sama. Samo želim da malo razbistrim misli, ali Kris mi to konstantno ne dopušta! Koji je njemu đavo?! Zašto me prati na svakom koraku?! Prišao mi je dok je na licu imao neki nedefinisani smešak.

,,Ćao opet." Popreko sam ga pogledala.

,,Zdravo i tebi." Krenula sam napred.

,,Zašto bežiš? Nešto nije u redu?" Naglo sam se okrenula.

,,Sve je u savršenom redu! Prestani to da me pitaš više!", jer počeću da plačem od muke.

,,Jesi li nešto ljuta? Na mene?" Približio mi se za koji korak.

,,Zašto se ti koji đavo brineš za mene?", izustila sam ono što me već dugo vremena proganja. Pogled mu je postao zbunjen, a lice začuđeno.

,,Mogu li da te zamolim nešto? Želim da budem malo sama. Nije se ništa desilo, samo želim malo prostora..."

,,Prestani da lažeš. Valjda smo rešili pitanje poverenja do sad, bar koliko-toliko." Ne shvatam upornost ovog dečka. Zar je toliko nerazuman? Zar pričam na španskom ili kineskom pa me ne razume?

,,Zamolila sam te samo da mi daš prostora! Zar je to tako teško za shvatiti?!", zacijukala sam već na kraju živaca.

,,Da. Ne znam ja šta ti možeš sebi da uradiš."

,,Neću skakati s mosta, pobogu!" Osećala sam kako mi obrazi gore. Od besa, ne od stidljivosti.

,,Žensko si, ko zna šta može da ti padne na pamet", slegao je ramenima i šuntavo se nasmejao. Čak i skroz bezvoljnu je uspeo da me iznervira.

,,Nisam došao da se svađamo... Možeš slobodno da mi kažeš šta je bilo. Biće ti lakše, veruj mi", tiho je rekao. Ali...

,,Ne mogu baš da ti kažem... Mislim da ti to ne bi trebao da čuješ, niti iko drugi. Uostalom, nije ni važno. Digao si mi raspoloženje i hvala ti. Vidimo se." Pokušala sam da pobegnem, ali me je uhvatio za ruku i zadržao.

,,Niki... Šta toliko strašno može biti? Slobodno mi reci." Jeste da su njegove reči ulivale poverenje, ali...

,,Mislim da ne želiš da slušaš cmizdrenje neke devojke koju ni ne poznaješ. Vama momcima je to sve ionako glupo i gubljenje vremena", slegla sam ramenima, a on je nakrivio glavu.

,,Am, izgledam li ti ja kao i ostali momci?", pokazao je rukom na svoje telo. Prasnula sam u smeh. Seli smo na kamenu ogradu koja je bila nedaleko od nas. Ne znam ni šta ja ovo uopšte radim. Kao da njega išta od ovoga zanima, ali... Moram više nekome da kažem jer počeću da se raspadam iznutra...

,,Čula sam se sa Dilanom."

,,To onaj tvoj dečko?"

,,Bivši dečko", ispravila sam ga. Klimnuo je glavom.

,,Pa... Rođendan mi je prekosutra i... Imala sam želju da dođe na njega, ali ne može. Njegovi mu ne dopuštaju, a i ima neke obaveza. Probao je da ih ubedi, ali ne popuštaju..." Bilo mi je neobično da pričam s njim o ovome, ne znam zbog čega.

,,Bila mi je velika želja da ga vidim", promrmljala sam sebi u bradu.

,,Biće sve u redu. Ako ne sad, videćete se nekom drugom prilikom sigurno", tiho je prošaputao. Osmehnula sam mu se iako to nisam zapravo želela.

,,Jesi bolje sada?" Počinje da mi prija njegov nežni ton u ovakvim trenucima, ali ne smem da se navikavam. Ni pod razno.

,,Jesam."