Zbog tebe ✔

Ubila sam ga... '

Zaustavio je auto pred njenom kućom. Uveliko je spavala sa pognutom glavom.
Bukvalno se od malo alkohola olešila. Ne podnosi ga nimalo dobro...
Uzeo joj je ključ iz jakne i izneo je u naručju napolje. Pokušao je da otključa vrata na više načina, ali je uspeo tek onda kada je nju spustio na parket verande. U kući je bio mrkli mrak.
A i šta sam očekivao? Skoro tri ujutru je. Ljudi uopšte ne bi trebali da spavaju, ma ne...

Uz malo jači tresak je zatvorio vrata. Pokušao je da nađe put do njene sobe po tmini, ali umalo da su se oboje srušili kada je zapeo za nešto. Krenuo je da upali svetlo, ali ga je neko već prestigao. Kod prekidača je stajala starija žena u nekakvom mantilu, gledajući ih polu otvorenih očiju. Razbudila se u sekundi kada je shvatila situaciju.

,,Kris?!", zavapila ugledavši ga. Dotrčala je do njih i zabrinuto pokušavala da shvati zašto joj ćerka izgleda kao da je polumrtva.

,,Šta se desilo?! Otišla je sa... Ranel, zar ne?", zavapila je ponovo.

,,Javiću vam kad budem i sâm saznao šta se desilo", sa dozom ironičnosti je dodao. Krenuo je u njenu sobu.

,,Hoćeš moći sam? Ili da je sredim ja?", ženi srednjih godina ruke su drhtale uz telo. I sâm je video da ju je ovo mnogo potreslo.

,,Ne brinite se. Samo se, kao prvo, smirite."

Na njegove reči je teško uzdahnula i otišla u kuhinju sa rukom na čelu.
Uspeo se nasprat i spustio svoju usnulu devojku na njen krevet. Spavala je dubokim snom. Nije se ni pomerila u njegovim rukama.

Skinuo joj je štikle i haljinu, pustio kosu te joj brzo navukao neku majicu koja mu je pala pod ruku i dole trenerku. Prebacio je jorgan preko nje i zatvorio prozor. Jedino je prigušeno svetlo od spolja osvetljavalo sobu.
Čuo je da se pomerila. Skupila se u loptu. Prišao joj je i sklonio kosu sa lica. Dok su se vozili, tek tada je shvatio koliko je razočaran.

Šta sam ovaj put pogrešio? Šta sam zasrao pa je tako nešto pokušala da uradi? Ili možda Vilijam samo laže? Imalo bi smisla, ali i dalje je pomalo nelogično...
Njeni nokti su blago zaribali njegovu kožu. Počešala ga je i nastavila da spava. Još par sekundi ju je pogledao te ustavši, krenuo ka vratima.

,,Ne... Ne idi, molim te", promuklo ali žustro je prozborila. Okrenuo se ne bi li je pogledao stišćući kvaku.

,,Spavaj, Niki", okrenuo se te izašao.

Zaprepašćena time da ju je ustvari napustio, bledo je zurila u vrata. Ali onda se i setila.
Šta sam ja njemu uradila da bi on ostao? Treba da budem srećna ako budemo uopšte pričali posle ovoga...

Oči su joj se punile suzama. Zavalila se nazad u jastuk i zabila glavu u njega. Plači, glupačo. I treba da plačeš kada i bila glupa...
Hteo je, ali nije mogao da ode. Koliko god bio povređen i razočaran, nije mogao skroz da je napusti. Svestan je toga da je zaljubljeni kreten, budala štaviše. Nekad bi dao sve da može da promeni to; da mu ustvari niko ne znači.

Kilavo se spustio niz stepenice u dnevnu. Svetlo je bilo upaljeno, ali nije video nikoga. Zavalio se u staru fotelju uz dubok uzdah. Koliko god pokušavao, nije mogao više da zadrši glupe suze. Trljao je oči, ali ta prokleta tečnost mu se slivala niz podlaktice. Nije nikako mogao da svari ono što je ustvari čuo da se desilo. Umao da ga je prevarila...
I, baš od svih ljudi na svetu, Vilijam se našao tu da mu spasi 'vezu'. Kako ironično ustvari.

,,Kris, dušo?"

Trznuo se i iz dva pokreta ruke obrisao obraze. Ustao je okrenuvši se prema Nikinoj mami koja ga je zabrinuto gledala.

,,Šta se desilo? Zašto... plačeš?", nesigurno je pitala promatrajući mu lice. Odmahnuo je glavom tvrdoglavo.

,,Ne plačem. I ne brinite, ujutru će sve biti u redu. Možete da odete na spavanje." Posle dužeg proučavanja njegovih reči, klimnula je glavom iako mu nije u potpunosti verovala. Nije želela da ga pritiska i učini stvari gorima.