Zbog tebe ✔

Odlazak

Vladala je ona napeta, a isto tako i neprijatna tišina. Moglo je da se napipa prstima koliko je boli.
On se mene stvarno... odrekao? Zbog ponosa?

Boleli su je zubi od silnog grčenja vilice. Svakog časa mogla je da počne da vrišti. Ali, iznenadila je samu sebe. Nije mislila da će mu sve ono reći. Toliko me je isfrustrirao...
Prekrila je usne dlanom.
Dođavola više i glupe suze.

Logan bi je s vremena na vreme gledao u retrovizoru. Osećao je tu neku krivicu, ali nije znao kako da joj pomogne niti šta utešno da kaže. Možda je najbolje rešenje bilo da je ipak ostavi u tišini.

Zaustavio je auto na prilazu kuće Krisove majke te su izašli. Nije joj jasno zašto hoće da prespavaju ovde.
Mogli smo lepo da se vratimo kući.

,,Ja sam ti rekla, neću kročiti u onu kuću", uperila je prst u omanju belu kućicu.

,,Hajde, ne pravi scene. Žena će stvarno misliti da nisi čitava. Budi normalna po prvi put, molim te", pogledao ju je iskosa.

,,Ja sam uvek normalna", odbrusila mu je.

,,Spavaću u kolima. Daj mi ključ", pružila je ruku. Pogledao ju je kroz trepavice.

,,Niki", prorežao je.

,,Logane", odvratila mu je istim tonalitetom blago napućivši usne. Uzdahnuo je i približio joj se.

,,Mnogo si ti naporna, znaš?" Čučnuo je i obuhvatio joj butine dignuvši je u vazduh. Prigušeno je vrisnula i pala mu preko ramena. Krenuo je ka kući.

,,Znaš li koliko te mrzim?", vukla je njegovu majicu od besa, nemoćna da bilo šta drugo uradi.

,,Oh, voliš me, ni sama ne znaš koliko", ohrabrujuće joj se osmehnuo, a ona je isfrustrirano otpuhnula.
Spustio ju je na kauč, smejući se zajedno sa Enom. Namrštila se kao malo dete i prekrstila ruke na grudima.

,,Pomeri se malo." Gurnuo ju je jako tako da je odletela na drugi kraj kreveta.

,,Logane?!" Ovaj se grohotno nasmejao i zavalio u kauč.

Već je odavno pao mrak, a i kiša se spustila. Ide k'o iz kabla. Ena u fotelji, ovo dvoje na kauču i pričaju nešto neobavezno dok jedu čips iliti dok ne čuju otvaranje vrata.

Ovo dvoje su se odmah okrenuli, a ona se bojala i da baci pogled preko kauča. Čvrsto je sklopila oči. Znala je da je to on. Nema ko drugi biti.

,,Mislio sam da ste otišli", glas mu je bio promukao. Tada se i ona okrenula.

Niki

Sav je mokar, toliko da se voda cedila sa njega.

,,Kris, dete. Idi presvuci se što pre, prehladićeš se!", panično je ustala Ena i ušla u neku prostoriju. Ne znam zašto, ali nisam mogla da sklonim pogled sa njega.
Izgledao je... stvarno loše.
Uspravila sam se ka televizoru. Bleni ispred sebe, ne iza sebe. Rekla si da je gotovo. To si i mislila. Nećeš više praviti budalu od sebe. Ionako ti neće oprostiti. Ne značiš mu toliko da bi prešao preko ponosa...

Videla sam da mi Logan proučava reakciju. Šta si mislio, bajo? Da ću se raplakati ili da ću mu skočiti oko vrata? E pa, ne. Trenutno on meni izaziva bes dok ga gledam. Naglo sam se okrenula prema njegovoj zamišljenoj faci.

,,Gde ćemo mi spavati?"

Posle dugog i opuštajućeg tuširanja, sa Krisovom majicom preko i dole u isto njegovoj trenerci, izašla sam iz kupatila. Nisam primetila visoku figuru koja je išla iz suprotnog pravca te sam poskočila kada me je spazila. Umalo da smo se sudarili.
Odmah sam premestila pogled na njegove oči. Sav onaj osećaj od kad smo došli je nestao. Sad sam se samo osećala ogorčeno.