Zbog tebe ✔

Patetišeš

Izašla sam iz stana. Samo da ga ne gledam više. Hodnik se osvetlio i začuo se jak tresak. Počela sam da trčim niz stepenice, ali videla sam njega tik uz sebe. Preskačući dve po dve stepenice, okliznula sam se o ivicu jedne. Naglo cimanje me je zaustavilo da bukvalno ne slomim vrat.
Kad sam mislila da je gotovo, prestala sam da osećam tlo pod nogama.

,,Spuštaj me!", vrištala sam, a on me je samo brže uneo u kuću. Zbacivši me kao džak, zalupio je vratima. Zateturala sam se i skoro udarila o zid. Koji mu je sad đavo?

,,Hoćeš da ideš?! Hajde. Izvoli. Slobodno. Samo ne znam gde ćeš da odeš. Hoćeš da znaš zašto si ovde? E pa zbog onog degenerika od brata kojeg imaš! Zahvali se njemu!", urlao je na mene iz sveg glasa usput mi dočaravajući situaciju mlataranjem ruku. Namršteno sam ga posmatrala. Kakve Ejtan ima veze sa svim ovim? Šta je uradio?!

,,Toliko je brinuo za tebe da ga nije ni bilo briga gde ćeš", ispljunuo je bez kolebanja i razmišljanja.

Xxx

Gledala me je u neverici. Imao sam osećaj kao da će da se rasplače. Frknuo sam. Tatina princezica.
A onda, rekla je nešto zbog čega sam se uistinu začudio.

,,Taj kučkin sin", sa blagim osmehom, ali nekim zloslutnim, promrmljala je.

,,Pazi šta pričaš. Jadna njegova majka." Trebalo je da bude šaljivo. Namršteno me je pogledala te otišla glasnim koracima u dnevni boravak. Otresito je sela na trosed i prostreljila me pogledom.

,,Počni. Da. Pričaš. Sad. Odmah!" Slatko me je nasmejala. Ona, njeno besno lice i male skupljene pesnice. Seo sam preko puta nje. I dalje nije skidala taj ozbiljni izraz s lica.
Izgleda da ću morati sve da joj kažem, a kako mi se čini, posle ce biti: ,,Pa-pa, Ejtane".

,,Ali prvo, kako se zoveš?", uljudno me je pitala dok me je i dalje odsečno gledala.

,,Kris."

,,Počni." Zavalila se na zaslon kauča.

,,Previše si drska za moj ukus." Protiv svoje volje, zagrizao sam usnicu. Znam da je nerviram, ali jače je od mene.

,,Kao da me je briga. Počni već jednom da objašnjavaš!" Uzdahnuo sam i uozbiljio se pre nego se previše izbezumi i ja zaradim jednu valjanu šamarčinu.

,,Video sam da se svađate i kada si krenula da odlaziš pitao sam ga šta je to bilo. Rekao je samo da se nosiš. Kada sam rekao da ćeš se izgubiti i da ne poznaješ grad, rekao je 'neka, i treba' i otišao. Tako da sam bio primoran da krenem za tobom", prevrnuo sam očima. Mrzim kad moram da izigravam dobricu, a još više kad moram da budem nečija dadilja. Pogledao sam u nju i čekao njenu reakciju. Usnice su joj bile skupljene u ravnu crtu, a mislio sam da će joj koža na zglobovima šaka popucati koliko je pobelela. Sklopila je oči te poskočila sa kauča.

,,Daj mi telefon." Pružila je ruku i odmah sam joj ga dao. Zgrabila ga je te otišla u kupatilo. Čudo i da je znala gde je kupatilo...
Vratila se posle par minuta. Bacila je telefon na fotelju. Upitno sam je pogledao.

,,Gde ja spavam?" Razrogačio sam oči.

Niki

Iskolačio je oči kao da sam ga pitala da imamo odnose, a ne gde ću prespavati.

,,Šta bleneš tako u mene? I onako nećeš da me voziš kući, zar ne?" Krenuo je nešto da kaže, ali sam ga prekinula.

,,A sad svejedno ni ne želim da idem kući." Opet se izbečio.

,,Odkud sad to? Do pre... dva minuta si urlala da te vozim kući." Slegla sam ramenima. Stvarno nisam dužna da mu se pravdam.

,,Planovi se menjaju." Odšetala sam do prve sobe čija sam vrata opazila. Valjda nisam ušla u neku... što ne treba. Čini mi se da je ovo njegova soba. Ma baš me briga i da jeste i da nije.