Zbog tebe ✔

Sve je malo sjebano

Niki

Guram kolica dok mama ubacuje sve u njih sve što joj padne pod ruku. Rajan skakuće okolo i priča nešto od čega pola nisam razumela.

,,Niki!", trgla sam se na njegov uzvik, ali pre toga sam se zabila u nešto. Zveket konzervi se proširio radnjom. Bravo, Niki. Radnice su pritrčale i počele uz gunđanje da kupe porušenu robu. Neke su me i osuđivački gledale.

,,Gde bleneš ti? Bolje da sam njemu dala da gura to." Mama je preuzela kolica od mene i nastavila svojim putem. On je stao pred mene i nakrivito me gledao. Nećeš me valjda i ti osuđivati. Uhvatila sam ga za ruku i povukla u pravcu u kom je mama otišla.

,,Koji je đavo tebi ovih dana?", pogledala sam ga zbunjeno.

,,Kako to misliš?" Praviću se glupa iako mislim da znam na šta cilja. Mada, nije on baš glup da bi pao na tako šta.

,,Ako sam mlađi, nisam glup." Gledao me je kao da čeka odgovor. Kao da ću njemu reći. Kao da bi on to razumeo...

,,Ne zezaj i polazi!" Trčali smo do mame.

*

Mama je već otišla kući, a mi smo otišli do tržnog centra. Ne znam šta njemu bi pa da me onako moli da idemo. Kao da dečaci vole da kupuju bilo šta. Totalno nema smisla...

,,Rajane, zadaviću te. Da nismo došli ovamo, ne bih muku mučila koju maramu da uzmem." Gledala sam u dve šarene marame u svojim rukama. Prosto ne znaš koja je lepša od koje.

,,Koju bi..." Okrenula sam se, ali njega nije bilo.

,,Rajane?" Nigde po radnji koja je ulazila u moj vidokrug ga nisam videla. Gde je sad?
Da ga nije neko oteo?!
Ne pomišljaj odmah na najgore. Potrčala sam kroz redove garderobe i svakakvih polica. Nigde ga nema!
Zastala sam. Šta radi on to?

,,Znači ti... mali..." Prilazila sam mu, a on me nije ni pogledao. Stajao je ispred izloga sa nakitom.

,,Šta radiš tu?" Nešto glasnije sam upitala na šta se trgnuo.

,,Ništa... Samo sam... gledao", zamuckivao je. Da li to moj mali bata krije nešto?

,,Zašto si ti to gledao?"

,,Onako", kratko je odgovorio.

,,Ti ne voliš rozu boju", primetila sam. Složio je neki čudan izraz lica. Smišljao je par sekundi šta još da slaže, ali sam ga prekinula čim je otvorio usta.

,,Za koga to gledaš? Znas da mi možeš reći." Uzdahnuo je.

,,Sutra je rođendan jednoj drugarici iz škole, a nisam joj ništa kupio", tužnjikavo je rekao.

,,Da to nije malo skup poklon za jednu devojčicu?", pokazala sam na narukvicu koju je gledao u izlogu.

,,Sviđa mi se", slegao je ramenima izgleda ne shvatajući na šta mislim.

,,Čekaj. Da složim kockice. Mene si zvao da ti pomognem jer si znao da ti tetka neće kupiti ovako nešto za nju?" Anđeoski se nasmejao.

,,Koji si ti đavolak!" Poklonio mi je još jedan osmeh.

,,Čuj, nećemo to. Znam nešto bolje što će joj se sigurno svideti, a i da nije toliko skupo", namignula sam mu.

,,Šta šta štaaa?", skakutao je u mestu dok je uzbuđeno uzvikivao.

,,Hajde, idemo ovamo", uhvatila sam ga za ruku i povukla ga u obližnji market.

*

Nakupovali smo bombona i čokoladica i kupili šnalice i gumice za kosu. Rekla sam mu svoju ideju i veoma mu se dopala. Stavićemo sve to u jednu ukrasnu kutiju koju ćemo upakovati rozim celofanom. Iskreno, obožavam svoju genijalnost. Prolazili smo kroz neke uske ulice za koje me je uveravao da su prečica do kuće. Nisam imala izbora sem da mu verujem.