Zbog tebe ✔

On

Osetim jako cimanje. Skoro sam poletela sa sedišta. Trljam naduvene oči i obraze. Čulo se otvaranje vrata. Zar smo već stigli?
Da... Jesmo.
Koliko sve nestrano izgleda. Jeste da sam ovde provela veći deo detinjstva, ali nikad nisam razmišljala kako bi bilo da živim tu. Alison me je pogledala tužnim očima i otpuhnula.
Znam, Ali... Sve znam...

,,Biće vam lepo ovde. Imaćete ovde sve kao i tamo", tata je dodao s nekim setnim osmehom na licu. Prevrnula sam očima. Da, baš će biti lepo... Pozdravili smo se s babom i dedom i dok su oni unosili veće stvari, Ali i ja smo pokupile naše torbe i ušle u kuću. Već s vrata mi se slošilo.

,,Pa gde ste, sestrice?!", oglasio se naš dubokoumni brat Ejtan.

,,Hajde batali me", otpuhnula sam i prošavši pored njega, uspela se na sprat. Prosto sam znala da će ovo sve biti jedno veliko sranje. Ušla sam u krem sobu i bacila se na krevet. Svuda je poletela prašina.
Pa dobro, čisti li ovo neko?!
Ubrzo mi ulazi Ali u sobu. Pogledala sam je u fazonu: 'pusti me da spavam'.

,,Čisto da znaš, bićemo od sada u istoj sobi." Spustila je svoju torbu kraj vrata.

,,Što je najgore, znam." Prekrila sam glavu jastukom.

,,Hajde, večera!", urlala je tetka iz kuhinje. Smorno smo sišle obe. Ovako ce meni sad da prolazi svaki dan?

,,Nikiii!", mali patuljak kojeg obožavam se zatrčao u mene. Uhvatila sam ga i podigla. Čvrsto me je stegao onim malenim ručicama oko vrata.

,,Pa gde si ti meni?!", uštipnula sam ga za obraz.

,,Evo me!", skiknuo je glasom od kojeg mi je došlo da ga pojedem.

,,Nedostajala si mi."

,,I ti meni, srećo." Seli smo za sto. Ovako će biti svaki dan. Tetka i teča i njih dvojica zive u kući pored, ali su skoro uvek ovde. Rajan nije hteo da mi siđe iz krila.

,,Pa dobro nam došli", baba je uskliknula, a ostali su nas nasmejano pogledali. Kako da ne. Biće ovo duuug period...

*

,,Je l' baš moram u tu školu? Baš u tu? Kao da ne znate da ću da upadnem s njim u razred! ", zamlatila sam rukama kako bih i malo skrenula maminu pažnju s papira koji će mi zapečatiti crnu sudbinu.

,,Bože Niki, ponašaš se kao da ti je najgori neprijatelj, a ne brat", odgovorila je. Pa zar to i nije?

,,Koja je sledeća najbliža škola? ", uputila mi je besan pogled odmah nakon mog pitanja.

,,Ne izvodi besne gliste! Nećeš ići na drugi kraj grada samo zato što misliš da možeš da radiš šta hoćeš! Biće kako ja odredim i tačka! A to je da ideš u istu školu kao i on! Kraj razgovora!", iživcirano mi je odgovorila i izašla iz dnevne sobe. Došlo mi je da vrištim, tako mi svega.

*

,,Glupačo, na ovu stranu", pokazivao je nasuprot od one na koju sam krenula.

,,Ne obraćaj mi se!", dreknula sam i nastavila po svom.

,,Samo mi reci zašto si ono uradila? Jesi li ti čitava u glavi?!", da je pogled ubijao, bila bih odavno mrtva.

,,A ne, pustiću ga da mi se obraća na vrlo odvratan način", frknula sam. Zacrveneo se još više u licu.

,,Prestani da se ponašaš kao neka balavica! Neće te vratiti kod tvog dragog jer si počela da budališ!", moja vilica se malo olabavila, ali sam je ubrzo vratila na mesto.

,,Ne diraj njega, ti...", nisu mi padale nikakve dovoljno uvredljive reči na pamet. Namrštila sam se.

,,Znaš šta? Goni se." Krenula sam da odem bilo gde samo što dalje od njega.