Zbog tebe ✔

Prosto da ne poveruješ

Da li sam ja njega stvarno tako dobro upoznao kao što sam mislio? Smogao sam snage da progovorim.

,,Kakve to veze ima sa mnom? Kakve to veze ima s njom?", pokazao sam na Niki.

,,Jesi li ti čuo išta od onoga šta sam ja upravo rekao?!", proderao se.

,,Mislio sam da si mi prijatelj. Mislio sam... Ali nisam znao da ćeš sve nas napustiti kad ugledaš neku devojku", stegao ju je jače za kosu.

,,Vilijame, isčupaću ti tu ruku ne pustiš li je", procedio sam kroz zube.

,,Hajde! Iskušaj me. Vidi šta mogu da joj uradim."
Znao sam da moram da se smirim.

,,Objasni mi još nešto. Zašto si u sve ovo što se tiče nas, morao da mešaš i nju?"

Moglo bi se reći da mu se lice zaledilo na tren, ali ubrzo nakon toga se i vratilo u pređašnji izraz.

,,Jer da ona nije došla, ništa od ovoga se ne bi desilo!", besno je prosiktao streljajući je pogledom na koji je ona spustila glavu.

,,Zar sve probleme koje imaš i kada ti je neko na putu, zar sve to rešavaš pištoljem? Ubiješ toga nekoga? Samo da bi ga se rešio? I sve će ostalo nestati?", započeo sam iako nisam bio uveren koliko je siguran taj put kojim sam pošao.
Ćutao je i gledao me.

,,Pa eto, ako će ti biti lakše, ubij mene umesto nje. Ja sam se zaljubio u nju. Nije ona kriva što je savršena." Omakao mi se maleni smešak. Izgovorio sam to naglas po prvi put. Kao da je zaustavila dah na ovu moju izjavu. Stegla je jače tepih i blago se osmehnula.

,,O, nemojte mi sad tu patetiku prodavati!", uzviknuo je Vilijam na šta se ona prenula.

,,Priznaj nešto, Vilijame. Biće ti lakše. I tebi i svima", započeo sam opet, a on se namrštio.

,,Hraniš se tuđim bolom. Nanosiš ga drugima kao što su ga i oni tebi naneli. Ali, Vilijame... Ako su uništili tvoj život i snove, ne trebaš uništavati tuđe. Nikome nisi pomogao da ih sagradi, nemoj ni uništavati. To te ne čini boljim čovekom od onih koji su tebi to isto uradili", govorio sam polako da ne bih stvarao nervozu u njemu. Pokušavam da mu na lep način objasnim jer vidim da neće na silu da popusti. Gledao je negde ka podu razrogačenih očiju, kao da je pokušavao da zadrži suze.

Odjednom se nasmejao. Sve glasnije mu se orio izveštačeni smeh. Gledao sam ga netremice. Vratio je onu hladnu masku ili jednostavno jako dobro glumi.

,,Kako dirljiva priča..."

Tada sam mislio da je ovo neka vrsta kraja, no, Niki se odjednom oslobodila Vilijamovog stiska i isprečila se pred njega. Svi prisutni su gledali u nju. Bila je svezana oko zglobova, ali to izgleda nije doprinosilo da se plaši za svoj život pred crnokosim momkom koji je lako mogao da ga oduzme. Kada sam video te njene sigurne kestenaste oči... Podsetio sam sebe u koga sam se zaljubio...

Pisac

Ustala je jer više nije mogla da sluša to. Uvidela je da cela trenutna situacija nikuda ne vodi.
Ali, nek idem bestraga ako dopustim da se ova farsa završi bez pravog završetka.

Pogledala je u iznenađene crne oči poljuljanog mladića. Podsećali su na lava i jagnje dok su njihovi pogledi vodili žestoku bitku. Samouvereno i krhko jagnje koje se uzdiglo pred zaprepašćenog lava koji se, ustvari, plašio svojih osećanja i pokazivanja svog pravog lica. Plašio se bola. Nije želeo više da ga iskusi.
A ta devojka ga je trenutno plašila. Bojao se da će ga povrediti tom svojom iskrenošću i ne iskvarenošću koja je zračila iz nje svakim trenutkom od kad ju je upoznao. On nije navikao na takve ljude, stoga, nije znao šta da očekuje.