Zbog tebe ✔

Epilog

Uzela sam knjigu crvenih korica koja je bila iza stola. Otkud je ovo dospelo tu uopšte?

Kada sam krenula da je otvorim, vrata moje sobe su se otvorila uz glasan tresak. Poskočila sam i okrenula se. Kris je doskakutao brzim korakom do mene na vrhovima prstiju. Osmeh mu je bio preko celog lica.

,,He..." Pre nego što sam mu se i javila kao čovek, zabio se u mene i zagrlio me. Udarila sam leđima o zid, ali bilo je ublaženo zbog njegovih ruku obavitih oko mene. Mogla sam da osetim kako mu srce veselo tutnji.
Odmakao se malo i pogledao me u oči. Isijavala je sreća iz njega.

,,Hej." Pozdravio me je uz najblistaviji osmeh kada se malo odmakao. Izvukla sam ruke koje mi je stiskao uz telo i stavila oko njegovog vrata. Na lice mi je izbio iskrivljeni osmeh.

,,Čemu takvo srećno lice?" Naslonila sam glavu uz zid posmatrajući oličenje radisti ispred sebe.

,,Reći ću ti posle, za sad me samo pusti da uživam." Halapljivo je napao moj vrat. Vraški je golicao njegov dah uz moju kožu da nisam mogla a da se ne smejem kao kreten. Uhvatio me je za jednu butinu i podigao nagore. Nisam više diticala pod. Obuhvatila sam se nogama oko njega da ne bih pala. Pogledala sam ga s dignutom obrvom i ne znam ni ja kakvim osmehom.

,,U tebe kao da je ušao hiljadu i jedan đavo", izjavila sam, a on se nasmejao te me privukao u poljubac.

,,Ako je ovakva sreća đavolja... Neka nikada ne prestane", promrmljao mi je iz usne.
Obavila sam jedan čuperak njegove kose oko prsta i čupnula ga. Odmakao se svega par centimetara i gledao me kroz trepavice.

,,Znaš da me to pali?" Nakrivila sam glavu u stranu na njegov šapat. Trudila sam se da ga gledam ravnodušno, ali to nikako nije bilo moguće. Ne kad napokon vidim ono što sam dugo čekala da obasja poput januarskog sunca.

,,Možda i znam."

Ostavio je brz poljubac na mom vratu i pritrčao krevetu sa mnom u svom naručju. Vrisnula sam zbog ove brze promene položaja a tad sam već bila na krevetu ispod njega. Naslonio se laktovima sa obe strane moje glave i gledao me u oči. Dobro je pa nije legao na mene inače do sad bih već bila palačinka.

Sklonio je kosu koja mi je bila preko lica. Nisam mogla da protumačim u šta to gleda na mom licu. Primakao se i usne prislonio uz moje čelo.
Šta mu je odjednom? Mnogo mi se sviđa onako razigran. Kao neko dete je. Želim uvek da se tako smeje.

,,Da nije bilo tebe, ništa od ovoga ne bih preživeo", izjavio je, a meni su se usne razmakle u čudu.
Obuhvatila sam mu lice dlanovima.

,,Šta to pričaš? Naravno da bi preživeo."
Znala sam vrlo dobro na šta misli.
Uzeo je jednu moj dlan i poljubio ga.

,,Veruj mi da ne bih."

Ležimo izvaljeni na mom krevetu. Ruke su mu prekrštene pod glavom, a ja sam priljubljena uz njega dok grlim nekog medveda koji mi je bio na krevetu. Nemam pojma otkud on ovde, ali kao i da je bitno.
Podigla sam glavu i pogledala mu u lice. Preusmerio je pogled na mene.

,,Šta se tako lepo desilo danas?" Odmah mu je osmeh preplavio lice na moje pitanje.

,,Nešto mnoogo lepo", zacvrkutao je. Nisam mogla a da se ne nasmejem. Naslonila sam se više na njega. Obožavam da mu osluškujem otkucaje srca. Nemirni su.

,,Jutros je bila na kontroli i sve je dobro prošlo. Uspešno je ušla u treći mesec!"

Oboje smo vrisnuli u isto vreme, a ja sam skočila na njega i zagrlila ga. Samo je naš smeh odjekivao, ništa drugo i nije bilo bitno trenutno.

,,Rekla sam ti, rekla sam ti, rekla sam ti!", oduševljeno sam pljeskala rukama. Toliko mi je drago što je ova kontrola dobro prošla. Upoznala sam Violetu još pre dva meseca i rekla bih da joj se dopadam. Meni se ona mnogo dopala. Iako je u malo zeznutoj i ozbiljnoj situaciji, imala je osmeh na licu i nije dala da se vidi sva njena zabrinutost. Jako liči na Krisa, to sam odmah mogla da primetim. Imaju istu nijansu kose i iste čokoladne bistre oči. Niska je, doduše, ali je stvarno prelepa.
Njegov glas je prekinuo moje razmišljanje.