Zbog tebe ✔

Žao nam je

Sedim u dnevnom boravku i kao gledam neki film. Iznenada je odjeknulo zalupljivanje ulaznih vrata.
U dnevni boravak ulazi tata usput bacajući radnu torbu na pod. Protrljao je lice rukom. Šta li mu je?

,,Jesi li dobro?", tiho sam upitala jer stvarno ne želim da mu dodatno dižem pritisak. Vidi se da je već na visokoj brojki.

,,Dobro sam, dobro sam...", rastrojeno je rekao i seo za trpezarijski sto. Vidim da nije u redun, ali neću da se mešam i pritiskam ga.

Ustala sam te otišla u svoju sobu. Još uvek je sedeo tamo u istom položaju.
Šta ako je nešto ozbiljno?
Šta tačno ozbiljno može da bude?
Zašto mi lepo nije rekao već moram da razbijam ovako glavu sama? Bojim se pomalo. Nikad ga nisam videla ovakvog, ali još malo pa će mama doći, a njoj će morati reći...

Čula su se ulazna vrata ne previše vremena nakon njegovog upada. Brza je.
Privukla sam se vratima kuhinje i naslonila uvo na njih. Kako prolaze sekundi, adrenalin mi sve više raste. Plašim se. Ne znam šta može da bude u pitanju...

,,Stigla si..." Morala sam da napregnem uši da bih išta čula jer su šaputali.

,,Šta ti je? Je l' se nešto dogodilo?" Nastala je tišina koja je svakim sekundom bila sve više ispunjena napetošću.

,,Dobio sam otkaz."

,,ŠTA?!", čula se lomljava. Molim?! Kakav otkaz?!
Morala sam da provirim kroz ključaonicu. Previše me zanima.

,,Otkud to? Jesi li znao da ćeš dobiti otkaz? Mislim... Šta se desilo?" Sela je na stolicu sva pometena. Tata je uzdahnuo.

,,Nisam ništa znao... Danas me je direktor pozvao u svoju kancelariju i rekao da postoji tehnološki višak i da sam ja u njemu. Bilo je jasno k'o dan da to znači otkaz što je on i potvrdio." Uhvatio se za glavu.

,,Smiri se... Sve ce biti u redu...", tešila ga je iako je i sama bila u ogromnom šoku. Otkud to sad tako, sasvim odjednom? Podigao je glavu iz šaka.

,,Šta ćemo reći deci?" Nemo su se gledali i tu je nastao muk.

,,Moramo im reći svakako...", mama je nesigurno promrmljala.

,,Znam, ali...", spustio je pogled i isfrustrirano uzdahnuo.

,,Sve će biti u redu. Naći ćeš novi posao, možda čak i bolji i živećemo normalno kao i do sad", probala je da ga uteši.

,,Ne znam ništa više...", ustao je od stola i krenuo ka vratima.

IJAO! Išla sam unazad i probala što brže da se sklonim odatle, ali sam se slupala o par stvari. Kada su popadale, samo sam otrčala u sobu glavom bez obzira. Što sam brže mogla, zatvorila sam vrata, a da se ne čuje škripa. Nadam se da me nije video...

Okrenula sam se i sledila na sekund. Kad se ona vratila?
Pometeno me je pogledala. Ili joj se nešto desilo na treningu ili je čula.

,,Šta ti je?", nije progovorila ni jednu reč dok je prazno gledala u mene. Znači... Ipak je čula.
Spustila sam pogled i sela pored nje na krevet. Ćutale smo. Nisam ni znala šta da kažem. Za sve je ovo veliki šok. Posebno jer znamo da je tata bio jako dobar u firmi i da nije bilo nikakvih problema vezanih za njega. Bar ne do sad.

,,Šta će sada biti?", tiho je pitala, ali dovoljno glasno da čujem kako joj drhti glas. Pogledala sam je. Usne su joj podrhtavale dok je disala. Obe znamo da mamina plata ne može sve da nas izdržava. Tatina je bila kao 'glavni' prihod i mnogo veća od njene.