Zbog tebe ✔

Razočarenje

Prošlo je par dugih dana.
Izašao je iz mog zagrljaja. Nerado, ali svejedno ne bih mogla doveka da ga držim u svojoj kući. Ne može da se opiše osećaj koji mi struji venama već danima. Znam da zvučim kao neka opsednuta klinka. Nikad se nisam ni nadala da će mi se ovako nešto desiti, ali vredan je svega toga. Zato i ne marim.

Alison mi je po ko zna koji put uletela u sobu. Pre nego što je išta rekla, presekla sam je uzvikujući:
,,U redu! Sviđa mi se kakva ti je kosa! Sve je dobro! Idi više!", izbrbljala sam. Razvukla je usne u radostan osmeh i priskočila mi u zagrljaj. Onda meni laže da joj ta proslava nije nimalo bitna.

,,Zbog čega uopšte toliko dramiš oko toga? Biće mrak i igraćeš, neće te niko posebno zagledati." Odmakla se od mene i udarila me pesnicom u rame.

,,Naravno da će zagledati! Uvek se nađe neko ko zagleda. Pa barem da ima šta i da vidi", iskrivljeno se nasmejala. Digla sam ruke u vazduh pokazujući da nemam nikakav komentar. Nakon toga je izašla iz sobe radosna kao što je i ušla.

~

,,Idem ja po Alison", rekao je tata svima prisutnima u dnevnom boravku.

,,Ne!" Možda i preglasno sam to rekla. Čudno su me pogledali. Zagrizla sam unutrašnjost obraza i počešala potiljak.

,,Idem ja. Taman da prošetam... I da svratim do Krisa", dosetljivo sam rekla. Da, moram da svratim do njega. Bacio je pogled na ručni sat.

,,Vidiš li ti koliko je sati? Kako ćeš mu samo tako banuti na vratima? A i nećeš mi ići u pola dvanaest uveče sama. Znaš li ti..."

,,Tata, molim te!", prekorno sam uzviknula, zatvorivši oči.

,,To si trebao njoj da pričaš koja je trideset pet hiljada puta neodgovornija od mene i koja se trenutno ne javlja na telefon već pola sata. Imam osamnaest godina, skoro devetnaest, pobogu. Tako da, izvini me", rekla sam pre nego sam se uspela uz stepenice. Sa čiviluka u svojoj sobi sam uzela dukser. Kada sam silazila, tata je zamahnuo rukom.

,,Iste ste, ne zna se koja je gora."

,,Zvaću te ako nam budeš trebao!", uzvuknula sam pre nego sam zalupila vratima. Hvala Bogu pa se mama nije mešala ovaj put. Samo bi mi još i prepiranje sa njom falilo.

Ona mala glupača... Imam neki osećaj da je uradila nešto što ne treba. Zato se i ne javlja.

Gledala sam u poruku na telefonu koju mi je još ranije večeras poslala. To bi trebalo da je ta adresa. Muzika bruji iznutra pa mislim da nisam ni pogrešila. Koliko ta deca imaju godina pa mogu samostalno da prave žurke? Ne želim dublje ni da razmišljam.
Ušla sam u dvorište kao i u kuću. Umalo da me je udario šlog kad mi je vazduh došao do nosnica. Cigarete? Da li je ovo miris vodke? Sve je zamagljeno.

Procunjala sam kroz prizemlje. Videla sam hiljadu i jednu osobu, ali nigde nema plavokose klinke u beloj haljinici. Šta ako joj se nešto desilo?
Tata bi nas obe ubio da je samo video sve ovo.

Uhvatila sam za rukav košulje nekog klinca koji je upravo prolazio kraj mene. Blago smo se sudarili. Prebacio je pogled na moje oči i kao da je nešto zaigralo u njegovim. Šeretski osmeh mu se pojavio na licu. Bio je moje visine, ali u licu mu se vidi da je balavac.

,,Pa, zdravo. Mislim da se još nismo upoznali." Pružio je ruku i posegnuo ka mome struku. Udarila sam ga najjače što sam mogla po njoj. Povukao ju je nazad uz telo i zbunjeno me pogledao. Zgrabila sam ga za lakat te povukla ka izlazu iz kuće. Gurnula sam ga uz zid kuće gde je i ostao.

,,Kao prvo, malo si ti velik plen našao da loviš", počela sam glasno režeći kroz zube.

,,A kao drugo, zauzeta sam." Oprezno me je gledao.