Zbog tebe ✔

Nova godina - nova ja

Niki

Devetnaesti decembar. Dobro sam zapamtila taj datum. I biće zauvek u zapamćen.
Dan kada sam izgubila najbitniju osobu u svom životu. Dan kada mi je neko previše bitan pokazao najgoru stranu bola i dan kada sam shvatila da imam nekoga ko me vadi i iz najgore krize.

Puno sam razmišljala od tad. U mislima mi je samo bio trenutak kad smo se poljubili.
Nije mi više onoliko teško padala ona izdaja. U smislu, nije me bolelo onoliko koliko sam loše izgledala.

Mama i tata su mislili da sam počela da se drogiram s obzirom na moje lice, ali nije bilo zapravo toliko loše. Jeste da sam vreme stalno provodila u sobi i da sam retko izlazila iz nje, ali nisam nijednom naudila sebi niti išta slično. Samo sam razmišljala o svemu.

Obilazio me je. Svaki dan iako nisam sigurna zašto. Nešto mi je igralo u grudima svaki put kada bih ga ugledala...
Nije prošlo ni dve nepune nedelje, ali sećanja na Dilana sam zaledila. Samo bol nisam uspela da pobedim...
Više ni ne plačem. Ne znam šta je uradio, ali posle Krisove rečenice: ,,Ne prolivaj vredne suze zbog nekoga ko nije vredan ni tvog osmeha", zapitala sam se zašto ja uopšte plačem. Nije smak sveta, imam osamnaest godina, tek sam počela da živim život.

,,Hej..." Digla sam glavu sa prozorskog stakla i pogledala u nisku plavušu.

,,Hoćeš li da jedeš sa nama?" Zadnjih par dana su svi 'fini' prema meni. Pazi da im ne poverujem. Možda je samo Alison iskrena, i Rajan, ali za ostale znam da nisu.

,,Sad ću doći." Izašla je iz sobe, a ja sam sišla sa prozora. Baš će mi lepo početi nova godina...

Vratila sam se u sobu po završetku večere i legla na krevet.
Ne mogu da verujem. Ova godina je tako proletela. Sutra je već trideset prvi decembar. Pa, o čemu pričamo onda? Najverovatnije da ću ponoć dočekati u krevetu... Mada, i to bi bilo dobro.

Zvao me je više puta. Barem dva-tri na dan. Nijednom se nisam javila. Jednostavno nisam htela, a i nisam mogla da slušam kako me laže. Po ko zna koji put...
Sedim skupljena u fotelji ispred okićene jelke u dnevnom boravku. Kugle načičkane na sve strane su se presijavale pod svetlošću lampica. Prizor je bio tako umirujuć.

,,Hej", štrecnula sam se na duboki, iskidani glas.
,,Oh... Otkud ti?" Uspravila sam se i protrljala lice. Nesvesno sam zadremala... Široko se osmehnuo.

,,Pa došao... Zar ne smem?"

,,Naravno da smeš." Seo je na kauč preko puta mene. Gledao me je kao najvećeg kretena. Šta mu je?

,,Am...?", dala sam mu do znanja da kaže nešto, a on je samo zbunjeno prodrmao glavom.

,,Šta planiraš za večeras?" Promrmljao je uz jastuk.

,,Ništa. Što?" Nedefinisano me je pogledao.

,,Dobro... Jesi se čula sa Šeom?" Odmahnula sam glavom.

,,Pa, vidimo se sutra onda." Ustao je dok sam ga ja samo nemo pratila pogledom. Mahnuo mi je pre nego što je izašao, a ja sam izgovorila 'ćao' tek posle zalupivanja vrata.

Sa prugastim čarapicama, debelim džemperom i šoljom čaja, sedim na prozoru. Već je jedanaest uveče. Dole su već svi vidno uzbuđeni i pripremaju se da uđu u novu predstojeću godinu s širokim osmesima na licima. Drago mi je zbog njih.
Neko je pokucao i, dok sam okrenula glavu, već je ušao.

,,Čemu takva smorena faca?" Namrštila sam se na poznati glas koji mi je obećao da ga neću čuti do sutra.

,,Zar nisi rekao da se vidimo sutra?"

,,Rekao i porekao", odgovorio je uz sleganje ramenima. Došao je do mog ormara i počeo da traži nešto po njemu.

,,Šta radiš?", ne obazirući se na mene, izvukao je neku kapu za koju nisam ni sigurna od kad je imam i debelu trenerku. Zbunjeno sam ga gledala.