Zbog tebe ✔

Suočavanje

Šta je Niki ono zadnje rekla?
Oh, da. Da će otići kod Klare.
I gde sam sad?
Evo me izašla iz busa na autobuskoj stanici u Dalasu.

Uz mnogo muke uspela sam da se izborim za to. Ona žena od moje majke je htela da započne Treći svetski rat jer sam u 'kazni' i nigde ne smem da idem, ali ljubim ja mog tatu što se našao na pravom mestu u pravo vreme. Prosto ga obožavam i uvek ću.

Našla sam taksi i krenuo je ka mom starom naselju. Bože, ponovo ću ih sve videti.

Pozvonila sam na velika bela vrata. Čekala sam par minuta da ih bilo ko otvori. I otvorila ih je prava osoba. Prvo je razrogačila oči kad me je ugledala, a zatim i vrisnula idući unazad. Ušla sam unutra i stala pred nju koja je držala ruku na ustima. Smešila sam se kao kreten dok mislim da ona samo što nije zaplakala od sreće i iznenađenja. Privukla sam je u jak zagrljaj.

,,Niki, da li si to stvarno ti?", glas joj je bio prigušen.

,,Ja sam, idiote." Stegla sam je još jače i zagnjurila nos u njenu talasastu smeđu kosu.

,,Pa ubiću te da znaš. Uopšte se nisi javljala. Kao da si otišla na drugi kraj sveta! Zaboravila si me!", bebastim glasom je uzviknula poslednju rečenicu. Promeškoljila sam se na krevetu i naslonila na zid.

,,Ma nisam te zaboravila", nabacila sam svoj najlepši veštački osmeh. Dobro je pa znam da lažem. Nikad nije uspela da provali kad sam joj nešto prećutkivala. Zato je i znala uvek samo ono što sam ja htela da zna.

,,Samo, znaš kako to sve ide. Preseliš se, novo okruženje, upadneš u probleme, sve ti to zezne život i tako..." Slegla sam ramenima.

,,Čekaj, šta? Šta ti zezne život? Ili možda da pitam ko?" Odjednom kao da ju je neko priključio na struju i prebacila se na sve čet'ri.

,,KO JE ON?!", bukvalno je vrisnula. Nije više bilo ni traga onoj zbunjenosti. Nevoljno sam uzdahnula. Svejedno bih morala jednom da joj ispričam...

,,Ti si idiot", sa velikim zaključkom je uprla prstom u mene. Reci mi nešto što ne znam.

,,Kako, pobogu, nisi razmišljala? Šta je on uopšte drugo trebao da uradi?! Jadan dečko! Niki, nije mi jasno kako si imala srca to da uradiš, pa čak i iz osvete..." Njena intonacija se menjala kao i izrazi lica. Svaki je bio nedefinisan. Ona k'o da se drogirala.

Nameštala sam film na laptopu dok je ona tražila čistu posteljinu da mi namesti na krevet.

,,Idi u sobu kod mojih i uzmi čisti jastuk", zapovedila je i dalje ljutita zbog onog što sam joj poverila.
Ponaša se se kao da ću umreti ako ne budem imala sve novo i čisto. Pobogu, pa ne spavam po prvi put kod nje.

Krenula sam da otvorim vrata njene sobe, ali ona su se otvorila naglo sa druge strane. Toliko brzo da su me udarila u glavu. Saplela sam se o sopstvenu nogu i pala dole. Bože pomozi, sve sam ovčice prebrojala.

Otvorila sam oči pred kojima mi se sve mutilo i visoka crna silueta je stajala preda mnom.

Čekaj malo... O moj Bože.

,,Haluciniram, je l' da?", čak mi je i glas bio ošamućen. Pitala sam to, u nadi da će mi moja podsvest odgovoriti.

,,Ne haluciniraš", isto zaprepašćenim tonom je odgovorio. Mora da se neko šali sa mnom.

,,Šta ćeš ti ovde?"

Da li je jebeno moguće da od svih osoba u ovom gradu, baš on je morao da se pojavi? Ustala sam sa poda te primetila sam da nas Klara gleda.

,,Zar mi je zabranjeno?", upitala sam sa podsmehom. Oboje smo suzili oči.

,,Ne... Već te nisam očekivao ovde", promumlao je.
Kako si i mogao da me očekuješ, moronu? Neću ti sigurno javiti da dolazim.