𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟙.

Sedim na fotelji, gledam u jednu tačku ispred sebe i razmišljam "Kako li sam se samo našla u ovoj situaciji?" Ljubav kakva se nalazi u knjigama ili kakva se vidja u filmovima nisam mislila da postoji, sve dok se nije desio on. Od kada sam njega upoznala sve se promenilo, moglo bi se reći da mi je okrenuo svet naopačke. Bio je nešto novo, nešto zanimljivo i naravno nisam mogla da odolim i da ne saznam što više o njemu. Medjutim sada kada sam videla za šta je sve sposoban bilo bi bolje da sam držala ruke k sebi, ali sada je kasno; on je bio kao droga a ja sam postala zavisnik. Naša priča počela je ovako...

E l a P O V

Danas je za mene dan kao i svaki drugi. Moja jednostavna rutina se ponavlja iz dana u dan: ustanem, odem u školu, slikam i spavam, i to je otprilike to.

Za divno čudo danas sam imala inspiracije za slikanje što je ovih dana retkost, i to me zabrinjava.

Kada sam završila sa slikom, uslikala sam je i postavila je na svoj instagram profil, kao što uvek i radim. Medjutim danas nisam dobijala sve baš tako lepe komentare, ali najviše mi je privukao pažnju komentar koji glasi ovako:

-"Ko je tebi uopšte dozvolio da uzmeš četkicu u ruke?"-

Po glavi mi se motalo "Osoba koja je to napisala verovatno ne misli tako", te sam dopustila da prodje. Medjutim takvi komentari su nastavili da se redjaju, i to sve od iste osobe! Kap koja je prelila čašu bio je komentar:

-"Mani se slikanja i pokušaj nešto drugo da radiš; ah da pa ti si nesposobna te je to nemoguće!"-

Čim sam to videla ušla sam u njegov profil
(@ aleksa.je.car) i počela da mu pišem.

Ela: Ako ti se ne dopadaju moje slike jednostavno nemoj više da ih gledaš! A ako tražiš nekog za svadju produži dalje jer nisam raspoložena!

Na odgovor sam čekala više nego što sam očekivala. Prošlo je par sati pre nego što me je telefon obavestio da sam dobila novu poruku.

U prvi mah pomislila sam da mi je stigla poruka od neke školske drugarice kojoj treba pomoć oko domaćeg zadatka.

Telo mi se napelo cim sam videla ko mi šalje poruku, bio je to Aleksa.

Aleksa: Iskreno tvoje slike me ni ne zanimaju, ali ako te baš zanima, i nisu loše, i ne ne želim da se svadjam sa tobom.

Njegova poruka me je zbunila 'Zašto je onda ostavljao onako ružne komentare ispod mojih slika?' pomislila sam.

Ela: Ako ti se slike dopadaju i ako ne želiš svadju, čemu služe oni uvredljivi komentari?

Poruka je bila pregledana gotovo istog minuta u kome je i poslata, medjutim odgovor je stigao nešto kasnije.

Nisam znala zašto ali bila sam veoma nestrpljiva i nervozna dok sam gledala kako tri tačkice, koje označavaju da druga osoba piše poruku, skakuću u dnu ekrana.

Tri tačkice su nestale i moje telo se napelo dok sam svake sekunde očekivala da mi stigne poruka.

Nisam razumela zašto toliko željno očekujem nečiju poruku, a pogotovo njegovu, nikada to nisam radila. A onda se i to desilo, dugo očekivani oblačić iskočio je na mom ekranu , a poruka je glasila ovako:

Aleksa: Nisi valjda pomislila da sam bio ozbiljan? Samo sam hteo da ti privučem pažnju. Izvini ako sam te uvredio.

Iz meni nepoznatog razloga, talas ljutnje me je preklopio. Nisam znala zašto mi je uopšte i bilo bitno njegovo mišljenje, ali jedno sam znala; znala sam da mu takvo ponašanje neće baš tako lako proći. Prsti su mi leteli po tastaturi na telefonu. Par puta sam pisala, pa brisala dok nisam dobila savršenu kombinaciju reči.

Ela: Šta ti misliš ko si? Pretpostavljam da je bilo veoma zanimljivo vredjanje nečijeg truda. Čestitam, privukao si mi pažnju ali nisi se baš predstavio u najlepšem svetlu.

Pokušala sam da budem pristojna, ali da mu ipak stavim do znanja da sam ljuta. Bila sam duboko u svojim mislima, te nisam primetila da mi je stigla nova poruka.

Aleksa: Vidim da moj plan nije prošao onako kako sam želeo, ali da li bi želela mozda da krenemo ispočetka?

Nisam znala šta da mu odgovorim, te sam ga ostavila da čeka. Ne da bih ostavila utisak nedodirljive već kako bih mogla malo da razmislim i donesem pravu odluku.

——————————————————————

Probudila sam se, a sunce je tek kretalo izlaziti. Ne znam zašto ali imam običaj buditi se rano i biti naspavana. Valjda sam to nasledila od svoje mame.

Kada smo već kod nje mogla bih da vam opišem našu "vezu". Nismo uopšte bliske, delom zato što neprestano radi, a delom zato što ona idalje pati za mojim ocem, njenim bivšim mužem.

Nisu se oni razveli, naprotiv, voleli su jedno drugo više nego što su voleli svet. Moj otac je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada se vraćao sa poslovnog puta.

Ne znam mnogo o njemu, kada se desila nesreća bila sam jedva nekoliko meseci stara, ne nedostaje mi zato što nikad nisam imala prilike da ga upoznam.

Medjutim mnogo mi je žao zato što moja mama ne obraća pažnju na mene. Ponekad pomislim 'Da li sam ja možda kriva zato što me ne voli?'

——————————————————————

Iz misli me je izvuklo poštanje telefona. Pogledala sam prema telefonu i prevrnula očima kada sam videla ko je pošiljalac te poruke. Bio je to Aleksa.

Nisam žurila sa odgovorom , te sam odlučila da ustanem iz kreveta. Kada sam se obukla i obavila ličnu higijenu uputila sam se prema kuhinji. Za kuhinjskim stolom sedela je moja mama, noseći na sebi izraz lica koji mi poručuje da bi želela što pre da zatvori oči i da umre.

Oduvek mi je upućivala takve poglede, oni su obično značili "Ćuti, ne obraćaj mi se." Obično sam poštovala to, ali danas nije bio takav dan.

"Dobro jutro" , progovorila sam ali nisam dobila odgovor, " Dobro jutro", ponovila sam ovoga puta malo glasnije i dobila ljutit pogled sa njene strane. Ustala je besno sa stolice i krenula da korača prema svojoj sobi mrmljajući za sobom " Dosta mi te je, trebala sam ovo uraditi još odavno..." a onda je zalupila vratima.

Nije ovo bio prvi put da dobijem ovakav komentar sa njene strane, tako da se nisam toliko obazirala. Na lice sam nabacila smoreni pogled, prebacila ranac preko ramena i uputila se prema školi.
___________________________