𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟝.

"Ela! Nazvao te je njegovom Eli!" ,moja najbolja drugarica je proskičala čim je završila sa čitanjem poruka, "Znači sigurno mu se dopadaš!"

Prevrnula sam očima, "Ne dopadam mu se, jasno sam mu dala do znanja da se izmedju nas ništa neće desiti."

"Zašto? On je lep, zgodan i dobar, baš pravi dečko za tebe" objasnila mi je.

"Može on biti još toliko savršen za mene, ali on živi na drugom kraju sveta, ne mogu tako da mučim ni sebe a ni njega!" , odgovorila sam malo iziritirana činjenicom da je u pravu.

"Mislim, da nije ceo okean izmedju nas i da živimo bliže jedno drugom, možda bih i dopustila sebi da mi se svidi više nego prijatelj" , rekla sam joj, " Ali pošto ne znam da li ćemo se ikad videti, ne želim da dopustim sebi da se vežem za njega".

Gledala me je par sekundi a onda mi je prišla i zagrilila me, a ja sam nastavila, "Ne želim da budem povredjena".

Još jače me je zagrlila kada sam to prevalila preko usta, "Razumem te, izvini ako si pomislila da te teram na nešto".

Malo sam se odvojila od nje i pogledala je u oči, "Nemaš ti za šta da mi govoriš izvini, nisi mi ništa uradila. I drago mi je da si mi rekla tvoje iskreno mišljenje".

Nasmešile smo se jedna drugoj, a onda je ona progovorila, "Dobro, dosta patetike. Moramo da požurimo ako ne želimo da zakasnimo na čas", složila sam se sa njom te smo krenule prema školi.
.
.
Svi časovi koje sam danas imala su se završili, dok Lara i njen potencijalni imaju još dva. Rekla sam Lari da ću da je čekam u obližnjem kafiću.

Uključila sam slušalice i pustila muziku. Za par minuta sam stigla u kafić i zauzela sto za dvoje, s obzirom da će mi se pridružiti Lara, ne baš brzo ali nema veze.

Naručila sam piće i izvadila knjigu iz torbe. Htela sam ova dva sata da provedem bez telefona ali to nisam uspela. Zašto? Svaki put kada mi je zavibrirao telefon ja sam morala da pogledam ko mi šalje poruku.

Odlučila sam da ne razmišljam toliko o tome i da ne zavisim toliko od njega, te sam islljučila telefon i bacila se na čitanje.
.
.
Izgubila sam pojam o vremenu, ono što sam ja mislila da je bilo pola sata čitanja pretvorilo se u dva sata.

Odjednom mi je neko stavio svoje hladne ruke preko mojih očiju. Trgla sam se ali sam se pribrala zato što sam znala da je to osoba koju očekujem.

"Pogodi ko je?" , rekla je dubokim glasom.
"Hmm, ne bih ti znala reći", odgovorila sam na šta me je ona okrenula i pitala, "Toliko sam dobro odglumila da me nisi prepoznala?"

Nasmejala sam se na njenu ludost, "Naravno, ti si najbolja glumica koju sam u životu imala prilike da upoznam", rekla sam sarkastično na šta je ona prevrnula očima.

"Nego, zašto mi se nisi javljala na telefon? Da te ne znam ovoliko dobro ne bih znala gde da dodjem".

"Dobra stvar je to što me znaš toliko dobro pa si došla na pravo mesto", rekla sam joj, " A što se telefona tiče, isključila sam ga da me ne bi remetio u čitanju".

Provalila me je odmah, "Misliš da te Aleksa ne bi uznemiravao?", rekla je i igrala obrvama.

"Naravno da ne, nego hoćemo krenuti kući ili želiš nešto da naručiš?" pitala sam je.

"Ajmo odmah da krenemo, imam svašta da ti pričam", rekla je i ja sam brzo ustala sa stolice i otišla da platim.

Kada smo krenule samo sam je upitno pogledala i dala joj do znanja da sam spremna i da čekam da čujem dogafjaje od danas.

"Pa sećaš se onog dečka od danas?" pitala me je.

"Da, inače kako se on zove? Nećemo da ga zovemo onaj dečko, ipak je on tvoj potencijalni", rekla sam joj na šta je ona odgovorila, "Noa, zove se Noa".

Kako je to izgovorila, zamislila se i onda mi poručila,"Nemoj osudjivati!"

Samo sam klimnula glavom i obećala joj da neću. Nastavila je, "Noa me je pitao danas da mu budem devojka" , rekla je.

"Dobro, i?", podstakla sam je da nastavi dalje.

"I ja sam ga odbila".