𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟚𝟚.

Aleksa je stvarno divan dečko, i to je u toku dva meseca prave veze pokazivao neprekidno.

Mislim da prvog dečka nisam mogla bolje odabrati, a pošto sam se praktično preselila ovde, ne moramo da se nosimo sa daljinom.

Danas smo se dogovorili da me vodi na večeru, na moje omiljeno mesto, nije mi još rekao koje ali mogu da pretpostavim.

Trenutno šetam prema mestu na kojem bi trebao da me čeka.

Da mi ne bude dosadno, naravno Lara je na drugoj vezi telefona i priča mi o svemu i svačemu.

Saznala je za sigurno da je trudna pre dva meseca, i odlučila je da zadrži bebu.

Erik, dečko koji je napravio tu bebu, kada mu je rekla da je trudna, kao kukavica je pobegao i neće više ni da joj se javi na ulici, ali je priznao da nije stavio zaštitu isključivo zbog izazova.

"Kako je moja omiljena trudnica danas?", veselo sam je pozdravila a ona se samo zakikotala.

"Zapravo veoma dobro, danas sam išla na pregled i rekli su nam da za sad barem sve ide po planu", moglo joj se čuti u glasu kako već obožava tu bebu iako je tek dva meseca u trudnoći.

Bilo joj je teško kada je saznala da je bila izazov, i dosta je plakala. Tada smo dane i noći provodile na telefonu.

"To je divno! Kada ćemo moći da saznamo da li nosiš devojčicu ili dečaka?", pitala sam uzbudjeno, jedva čekam da saznam pol moje buduće 'sestričine'.

Moja radoznalost je zasmejala, "Polako bre, tek je prošlo dva meseca, nemoj da požuruješ proces".

Dok mi je ona pričala o raznim stvarima koje bi želela da uradi za sebe i za bebu ja sam stigla na dogovoreno mesto, "Laro, zovem te čim se završi naš 'dejt'. Ima sve da ti ispričam".

Pozdravile smo se, a ja sam htela da odem do neke klupe i da ga sačekam malo. Medjutim čim sam krenula prema klupama dve ruke su me povukle u topao zagrljaj.

Udahnuo je miris moje kose i ostavio poljubac na temenu, "Gde si lepotice", pozdravio me je.

Okrenula sam se prema njemu i pogledala ga u oči, "Evo me", rekla sam i pritisnula jedan brz poljubac na njegove usne.

"Gde me vodiš?", upitala sam uzbudjeno, znala sam da će biti da se jede tako da će sve biti savršeno, ali sam morala da znam.

Nasmejao se, "Videćeš", rekao je a onda me uputio prema njegovom autu.

Kada smo ušli videla sam da je deo zadnjeg sedišta prekrivem svakakvom hranom, ali sam se malo zbunila.

On je to primetio i izraz lica mu je odmah postao zadovoljan, "Nemoj da brineš, ima svega i svačega", rekao je a onda shvatio da mi nije rekao ono što sam htela, "Vodim te na jedno veoma lepo mesto, udaljeno je sat i po, tako da se pripremi".

Zadovoljna sa njegovim odgovorom, zavezala sam se, a on je pokrenuo auto.

Put do tog 'tajnog mesta' proveli smo pevajući pesme najglasnije što možemo.

Napravili smo par koncerata, a onda smo stigli na naše odredište. Pre nego što sam mogla da pogledam oko sebe on mi je stavio kapu na glavu i povukao je do nosa.

"Neka bude iznenadjenje", izašli smo.

Ostala sam da stojim u mestu dok je Aleksa vadio nešto iz gepeka.

"Stoj u mestu dok postavim ovo sve", rekao je sa dozom neprijatnosti u glasu, "Neću dugo".

Posle nekih pet minuta njegovog mučenja, skinuo mi je kapu sa glave i prizor ispred mene me je oduševio.

Postavio je šator malo dalje od automobila, "Volim da provedem noć na ovom mestu kada želim da se malo opustim. Obično budem u autu, ali pomislio sam da bi bilo bolje da stavim šator, i da možemo na miru da uživamo".

Oduševilo me je kako je sve ovo promislio, i nisam mogla da suzdržim razdragan smeh koji je dolazio iz mojih usta dok sam skakutala prema ulazu u šator.

Nije bio velik, ali me je unutrašnjost potpuno oduševila. Unutra je bila gomila uredno poslaganih ćebadi i jastuka na jednom kraju, u drugom je bila sva hrana koju je kupio a na sredini se nalazio laptop.

Okrenula sam se prema njemu i skočila mu u ruke, zagrlila sam ga čvrsto, "Ovo je nešto najlepše što mi je iko ikad priredio", idalje sam imala glupavi osmeh zalepljen na licu.

Sada je i on mene zagrlio i kroz osmeh rekao, "Devojka kao ti, zaslužuje to".

Odvojila sam se od njega dovoljno da mogu da ga pogledam, oči su mu sijale od sreće, "Hvala", rekla sam i poljubila ga.

"Uvek Eli, uvek", rekao je kada smo se odvojili.

Celo veče smo gledali filmove, pričali o raznim temama i naravno jeli.

Ali naravno ovo predivno veče morao je da prekine moj telefon. Pogledala sam ko me zove. Na ekranu je pisalo jedno jednostavno Mama.

Pre joj se ne bih javila ali od dana kada sam otputovala dosta toga se promenilo, te sam se izvinila Aleksi i rekla mu da moram da se javim.

"Halo?", rekla sam pomalo nesigurno, idalje mi nije ušlo u rutinu da pričam sa njom.

"Ćao Ela, izvini ako te prekidam u nečemu, ali sam samo htela da ti kažem da se sve sredilo i da sam ti zakazala let nazad u London za nedelju dana", sreća u njenom glasu bila je primetna, ali ja tu sreću nisam osetila.

Pokušala sam da ne pokazujem toliko emocija na licu, nisam želela da Aleksa sazna da idem, bar ne još.

"Vazi, hvala što si mi javila", moje skrivanje emocija nije dobro prošlo kada je moj glas na kraju rečenice zadrhtao. Aleksa je to, naravno, primetio i uputio mi zbunjen pogled.

"Jedva čekam da te vidim, ćao!", rekla je a onda završila razgovor, kao i da nije primetila da nisam bila presrećna zbog toga.

Delom sam se radovala, ipak ću videti Laru i moći ću da je podržavam u toku trudnoće, ali ostavila bih Aleksu i sve ostale prijetelje koje sam ovde stekla.

Sklonila sam telefon sa uveta, a Aleksa nije čekao ni sekundu, "Šta nije u redu?", pitao je.

Želim da ovih par dana ostalih koje imam provedem najnormalnije moguće, pa sam odlučila da ću mu za selidbu reći dan pre polaska.

"Sve je u najboljem redu, nemoj da se brineš", uputila sam mu svoj najbolji lažni osmeh ali mi on nije poverovao.

"Eli, možeš mi sv..", prekinula sam ga poljupcem, a on je prihvatio moju laž i produbio poljubac.

Ubrzo smo oboje ostali bez odeće, i celu noć se gubili jedno u drugom.