𝟙𝟝.

216 20 4
                                    





Pogledala sam uspaničeno u Aleksu, "Smiri se, sve će biti u redu", rekao je a onda ustao i otišao da se pozdravi sa ostatkom društva.

Jedan po jedan su ulazili u sobu i skenirali me pogledima. Neki su me gledali čudno, a neki kao da sam ručak i kao da bi me rado pojeli.

Svima sam im uputila neprijatan osmeh.

U sobu je ušlo tri momka i još jedna devojka. Primetila sam da Mila tu devojku popreko gleda.

Kada su se svi pozdravili Aleksa je došao do mene, "Društvo, ovo je Ela. Ona je nova u gradu pa sam mislio da bi mogla da se druži sa nama".

Svi su polako počeli da se predstavljaju, većina nije bila inpresionirana zbog novog člana u grupi, ali mi nije izgledalo ni kao da im smeta.

"Dilan", predstavio se prvi i pružio mi ruku. Prvo što sam primetila na njemu je da ima bujnu kosu u loknama. Nasmešila sam se i rukovala se sa njim.

Druga dvojica su se samo predstavili i klimnuli glavom u znak pozdrava, "Mark".

"Noel".

Devojka kojoj nisam još uvek znala ime, stajala je pored Marka i gledala u telefon.

Nije da sam bila uvredjena zato što mi se nije predstavila ali mi nije bilo baš prijatno takodje.

Mark je potapšao po ramenu i kada je podigla pogled prema njemu, on joj je samo glavom pokazao prema meni.

Pogledala je u mene, pa ponovo u njega, "Ko je to?", upitala je.

"Pa znala bi da si barem malo obraćala pažnju!", prosiktala je Mila, a devojka je samo prevrnula očima, te me pogledala očekujući da joj se predstavim.

"Ja sam Ela", uputila sam joj lažan osmeh i ispružila ruku koju je ona samo pogledala. "Ru", rekla je hladno i vratila se buljenju u njen toliko zanimljiv telefon.

'Okej, ovo je bilo neprijatno', pomislila sam i sklonila ruku.

Neprijatnu tišinu prekinuo je Milin veseo glas, "I? Ko želi da igra istine-izazova?", promrdala je obrvama.

Nasmešila sam se i odlučila da pokažem da sam sigurna u sebe, "Ja sam za!"

Rekla sam sa ogromnim osmehom na licu, Aleksa me je pogledao i složio se samnom, "Sve jedno nemamo ništa drugo da radimo", slegnuo je ramenima.

Mark i Noel su se pogledali medjusobno i odlučili da i oni žele da igraju.

Na Milinu i moju sreću, Ru je otišla u drugu sobu da bi mogla da radi ono šta hoće bez smetnja.

"Ja prva pitam", Mila je proskičala čim smo seli.

Pogledala je oko sebe, a onda rekla, "Mark istina ili izazov?"

Nije se puno premišljao, "Istina".

Mili se to i nije baš dopalo, te je prevnula očima, "Dosadno!", a onda je nastavila, "Šta se dešava sa tobom i Ru?"

Mark se namrštio, kao da mu pitanje nije odgovaralo, ali je ipak odgovorio, "Ništa, samo smo prijatelji sa povlasticama".

To je objasnilo njihovu bliskost od malo pre. Kada su završili sa dosadjivanjem Marka i sa postavljanjem još mali milion pitanja o njemu i Ru, bilo je vreme da on izabere svoju žrtvu.

Šetao je očima po svima, ali je pogled zaustavio na meni, "Ela", rekao je sa malin smeškom, "istina ili izazov?"

Uhvatili su me nespremnu. Nisam htela da izaberem istinu, zato što nisam želela da delim privatne informacije sa njima, bar ne još, te me je to ostavilo na jednoj opciji, "Izazov".

Iznenadili su se mojom odlukom, ali je on ubrzo odlučio šta će da mi zada, "Izazivam te da poljubiš Drejka".

Ukočila sam se. Šta ću sad da radim? Da poljubim Drejka i da mu dam svoj prvi poljubac ili da odustanem i da ispadnem kukavica?

Moja odluka bila je očigledna, kukavica nikad nisam bila, i neću biti, "U redu", pogledala sam ga.

Gledao me je sa iščekivanjem, i kada su te reči ispale iz mojih usta uspravio se i čekao da dodjem do njega.

Udahnula sam duboko i sela pored njega, polako sam mu se približavala.

Nisam znala šta da radim te sam pokušala da poljubac bude samo na blic, ali to nisu bili njegovi planovi.

Kada su moje usne dotakle njegove, povukao me je u svoje krilo kako ne bih mogla da se odvojim i nastavio poljubac.

Pokušavala sam da ga pratim.

U početku sam bila nesigurna, ali kada sam osetila da svoje ruke stavlja u moju kosu i podsvesno me čupka shvatila sam da nešto sigurno radim dobro.

Sledećih par sekundi sam dopustila sebi da uživam u ovom poljupcu, a onda sam se odvojila. Ustala sam sa njegovog krila i ponovo se vratila pored Alekse.

Mila, koja je sedela sa moje druge strane, mi je samo rukom prešla po kosi, verovatno sam bila čupava, dok sam ja bila polako shvatala šta sam upravo uradila.

Imala sam svoj prvi poljubac, i to sa dečkom kog sam upoznala danas.

Osetila sam obraze kako mi se greju i tu toplinu kako me golica, "Izvinite me", je bilo sve što sam rekla pre nego što sam otrčala u kupatilo.

Čula sam Aleksu kako govori, "Zar si stvarno morao to da uradiš?!", ali sam izignorisala.

Kada sam se našla u kupatilu, sama sa svojim mislima, pogledala sam se u ogledalo.

Usne su mi bile naduvene, tamno crvene boje, a obrazi su polako primali istu boju.

Kada sam se konačno smirila, umila sam se i raščešljala kosu, a onda sam se vratila kod ostalih.

Više nisu igrali istine-izazova, već su gledali neki film.

Toliko su se udubili u film da me niko nije ni primetio. Sem Alekse...

Sačuvao mi je mesto pored njega, te sam polako došla do tamo.

Sela sam, a on me je povukao na svoje grudi i zagrlio.

Pokušala sam da gledam film, ali nisam mogla da se skoncentrišem, te sam rekla Aleksi da idem kući.

Požurila sam da se što pre obujem i izadjem odatle, po mogućnosti da me niko drugi ne primeti.

Ovog puta sve je prošlo onako kako sam i htela, nisu me primetili i mogla sam na miru, bez ikakvih pitanja da odem kući.

Šetala sam ulicama Laguna Biča i premotavala dogadjaje od danas u glavi, a onda sam odlučila da pozovem Laru.

Znam da će biti ponosna na mene...

𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚Where stories live. Discover now