𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟙𝟡.

Bila sam veoma uznemirena, na rubu suza. Te sam povukla Aleksu sa ruku i povela ga sa sobom.

Pogledao me je čudno, ali je krenuo sa mnom. Dobacio je jedno 'Ćao' ostalima, i onda se potpuno posvetio meni.

"Da li želiš da pričaš o tome?", pitao je nežno.

Nemo sam klimnula glavom, "Ne ovde", prošaptala sam i povela ga svojoj kući.

Ceo put nismo progovorili ni reč, shvatio je da mi treba tišina i poštovao je to.

Za nekih destak minuta smo bili u mojoj sobi, ležali smo na krevetu. Birala sam šta ćemo da jedemo, pošto je situacija sa Drejkom izvukla svu energiju iz mene.

"Eli, možeš mi sve reći, obećavam da neću osudjivati", bilo mi je drago zato što ga interesuje šta me je to uzrujalo i zato što želi da mi udovolji da mi bude bolje.

Te sam mu se približila i poljubila ga, htela sam da izbrišem osećej Drejkovih usana na mojima.

"Rekao mi je da mu se dopadam", izgledao je veoma iznenadjeno, verovatno bih bila srećna zbog toga, zar ne?

Pročistio je grlo, "Zašto si onda uzrujana? Zar nije ovo bio cilj plana?", bio je upravu, to jeste bio cilj plana, ali ne i njegovo ponašanje posle.

Počela sam malo nesigurno, "Da ali..", zaustavila sam se. Nisam mogla da se nateram da mu kažem, ali sam znala da moram.

"Ali šta slatka Eli? Da li je nešto uradio?", nežno je upitao i povukao me u zagrljaj.

Udahnula sam njegov prepoznatljiv miris, "Poljubio me je..".

Pogledao me je zbunjeno, "Dobro? Nije kao da to pre nije uradio", rekao je totalno razumno.

"Nije to bio problem, nego, on je hteo nešto više od ljubljenja i krenuo je, a ja nisam želela. Bar ne sada i ne sa njim..", napravila sam malu pauzu, davajući svojim mislima vremena da se smire, "Rekla sam mu da stane, ali nastavio je. Aleksa, jedva sam ga sklonila sa sebe..", rekla sam na rubu suza koje nisam želela da pustim.

Nisam volela da plačem i da pokazujem svoje slabosti pred drugima, te sam zadržala to sve u sebi.

Nije govorio ništa, ali sam čula kako mu se disanje ubrzalo, a kada sam podigla pogled prema njegovom videla sam čist bes, "Ne mogu da verujem da je to hteo da uradi! I to dok je pijan!", dreknuo je.

"Hej, i sam si rekao, bio je pijan. Smiri se, molim te...", izgledalo je kao da su ga moje reči malo smirile, ali ne u potpunosti.

Premišljala sam se da li da mu kažem šta se desilo posle toga. Odlučila sam se da hoću, ipak zaslužuje da zna, "Rekla sam mu da ako mi kaže to isto sutra, kada bude trezan, da ću drugačije reagovati", pauzirala sam da vidim njegovu reakciju.

Taman kada sam htela ponovo da progovorim, on me je prekinuo, "Što znači da ti ja više ne trebam, jel tako? Plan je izvršen uspešno...". Bez razmišljanja sam krenula da odmahujem glavom, "Ne, trebaš mi. Aleksa nemoj tako da razmišljaš".

Pogledao me je u oči. One su mi rekle ono što on nije smeo 'Ne želiš me onako kako ja želim tebe'.

Pokušao je da ustane, i da ode iz mog zagrljaja, ali sam ga ja stegla još jače, "Pusti me Ela".

Trgnula sam se kada sam čula da me je nazvao mojim pravim imenom, "Nikada", rekla sam a onda osetila njega kako se unervozio, "Barem ne dok si ljut".

Pokušao je da me odlepi od njega, ali ja ga nisam želela pustiti, "Neću otići, samo mi daj malo prostora", kada sam se uverila da su njegove reći istinite odvojila sam se od njega i sela na drugi kraj kreveta.

"Nisam ljut", rekao je i gledao me je pravo u oči, koje su govorile isto, ali nosile su i neku emociju koju nisam mogla da prepoznam.

Kada je shvatio da ga čitam, sklonio je pogled sa mojih očiju na neku neodredjenu tačku u sobi.

Taman kada sam krenula da mu odgovorim kako mu ne verujem, moj telefon je počeo da bruji.

Htela sam da izignorišem ali sam videla Larino ime ispisano na ekranu, pa sam mu pokazala da sačeka sekund, te se javila.

"Laro, nazvaću te malo kas...", htela sam da joj odložim poziv ali moju rečenicu prekinuo je njen jecaj.

Sigurna sam da sam prebledela i da sam u trenutku promenila izraz lica u zabrinuti, "Ela...izvini ako te prekidam..a-ali stvarno mi t-trebaš sad", rekla je kroz plač, "Treba mi moja najbolja drugarica".

"Tu sam Laro. Molim te mi reci šta se dogodilo da ti mogu pomoći", rekla sam što nežnije moguće, i sama zaustavljajući svoje suze.

Davno smo se dogovorile, ako je jedna slaba, druga treba da bude jaka za obe. To me je držalo jakom, to obećanje, a takodje i Aleksa koji me je gledao zabrinuto.

Malo se primirila a onda krenula da mi priča šta se dogodilo, "Onaj dečko o kome sam ti pričala, Erik. Pitao me je za vezu, i sa obzirom da mi se mnogo svidjao pristala sam", napravila je kratku pauzu, znam da joj nije bilo lako da mi ispriča šta se dogodilo ali to je jedini način kako joj mogu pomoći.

"Bili smo zajedno nedelju dana, i ja sam napravila ogromnu grešku i spavala sa njim i...", htela je da nastavi ali je ispustila jecaj, koji mi je jasno rekao kako je polomljena, ali još uvek ne znam zašto.

"Laro, molim te mi reci šta te je tako povredilo. Ako je on, vraćam se u London i idemo da mu zagorčamo život", pokušala sam da unesem malo vedrine u ovu situaciju ali nisam uspela.

"Ovo će ti možda pokvariti sliku o meni, ali ne znam šta da radim, ne znam kome drugo da kažem..", nesigurno je rekla.

Sada se počinjem plašiti da je nešto veoma ozbiljno. Moglo bi pokvariti naš odnos?

"Slušaj, ništa ne može da bude toliko loše da mi upropasti tvoju sliku", rekla sam što mirnije moguće, pokušala sam da zataškam svoj strah.

Uzdahnula je duboko, mogla sam da osetim da joj je mnogo teško, a onda je rekla svoj problem,

"Mislim da sam trudna..."