𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟚𝟘.

Brada mi je pala do poda. Trudna je? Nisam mogla da zamislim da je to ono što je muči.

Trebalo mi je par minuta da svarim tu informaciju, a ona je u tih par sekunda već pomislila da mi se gadi i ponovo je počela da plače.

"Ššš, nemoj da plačeš, sve će biti u redu", pokušavala sam da je smirim, ali nije uspevalo.

"Da li sam ti gadna?", pitala je kroz plač. Nisam mogla da verujem da me to pita. Ona meni nikada neće biti gadna, a ovo je totalno normalna stvar koja joj se desila malo rano.

"Nisi mi gadna, nikad nemoj da misliš da je to gadno", htela sam da joj objasnim, "Dete je dar, i neka viša sila je izabrala baš tebe da dobiješ taj poklon", to je malo umirilo, ali ne u potpunosti.

Jedna stvar mi se još motala po glavi, "Da li ste koristili zaštitu?", pitala sam je, nadam se da jesu..

Njen glas je bio mnogo tih, ali sam je uspešno razumela, "Rekao mi je da je stavio zaštitu, ali očigledno je lagao...", rekla je slomljenim glasom.

Toliko je trebalo da se ja skroz razbesnim, "Govno jedno, ne zaslužuje da živi. Pa da li je on normalan? Glupo pitanje, naravno da nije", moje vredjanje Erika trajalo je par minuta dok me njen tihi glas nije zaustavio.

"Šta misliš? Da li da je zadržim?", njen mio glas me je odmah smirio i vrato mom mozgu funkciju da razmišlja racionalno.

Razmislila sam malo, a onda joj rekla sa malim osmehom, "To je tvoja odluka, ali moram da ti kažem, ako odlučiš da je zadržiš bićeš najbolja mama na svetu", moj komentar ju je razveselio, i kada sam čula njen smeh malo sam se opustila.

"Hvala što si me saslušala, pomoglo je", to je zalepilo odgroman osmeh na moje lice.

"Uvek Laro, uvek", rekla sam joj kao neku vrstu obećanja.

"Moram da idem da spavam, znaš vremenska zona postoji", kroz smeh je rekla.

"Volim te, čujemo se ćao", pozdravile smo se, a onda je prekinula vezu.

Bila sam u šoku. Ne, šok je malo osećanje, i ne može ni blizu da pridje onome što sam sad osećala.

Smejala sam se kao ludak, dok me nije prekinulo nečije nakašljavanje.

A onda sam se setila da nisam sama u sobi, Aleksa je tu sedeo sve vreme i slušao sve što sam pričala.

"Da li je sve u redu? Promenila si sve boje u toku tog razgovora", rekao je šaljivo.

Nasmejala sam se, "Trudna je", rekla sam sa tolikom srećom u glasu, možda neće zadržati bebu, a možda i nije zapravo trudna, ali ova sreća koju sam osećala bila je stvarna.

"Moja najbolja drugarica je trudna", rekla sam više za sebe, da pomognem sama sebi da prihvatim tu informaciju.

Približio mi se ponovo i sa velikim osmehom ne povukao u zagrljaj, iako je pre petnaest minuta hteo da se udaljim od njega, "Čestitam i tvojoj drugarici a i tebi", zbunjeno sam ga pogledala.

"Zašto meni?", pitala sam zbunjeno. Pogledao me je kao da je očigledno, "Zato što si je svojim rečima smirila i ubedila da zadrži tu bebu iako je previše mlada", rekao je sa divljenjem.

Samo sam slegnula ramenima, "To je ono što najbolje drugarice rade, sigurna sam da bi i ona uradila isto za mene", bila sam potpuno ubedjena u reči koje sam izgovorila.

Par minuta sam samo sedela u mestu i razmišljala koliko i kako će to promeniti naše živote. Zašto naše?

E pa, neću je sigurno pustiti da se nosi sa time sama, ni u najludjim snovima.

A onda sam se setila situacije koja se dešavala pre poziva, "Ozbiljno te pitam, da li si ljut na mene?"

Izdahnuo je poraženo, "Nisam ljut, samo sam malo razočaran da ćeš da mu se vratiš posle ovog večeras", izneo je ono što je bilo očigledno, "I zamisli, posvadjate se zbog nečega. Šta će on uraditi? Napiće se. Ne želim da budeš sa njim, ta veza je toksična...".

Pošto je on iskren prema meni, a vidim da mu nije bilo lako sve ovo da mi kaže i da mi se otvori, i ja ću da budem iskrena prema njemu, "Ni ja ne želim da budem sa njim, ne posle ovih mesec dana u kojih sam dobila priliku da te upoznam".

Pogledao me je zbunjeno, kao da ne razume šta mu govorim, "Da, Drejk je lep i zgodan, ali nisam zaljubljena u njega", zastala sam i duboko udahnula napeti vazduh oko nas, "Ono što želim da kažem je da mi se svidja neko drugi, neko ko je bio tu za mene kada sam trebala nekog. Neko ko sad sedi preko puta mene i gleda me kao da sam poludela", sada mu je bilo kristalno jasno o čemu pričam, "Svidjaš mi se Aleksa, i to ne na lažan način", to je to, rekla sam ono što sam htela i sad samo preostaje njegova reakcija koje se toliko plašim.

Zamišljeno me je gledao par sekundi, kao da pokušava da shvati da li je ovo stvarno ili samo sanja, "Moja slatka Eli...", rekao je srećno, "Da li samo znaš koliko mi je drago da to čujem?".

Sa najvećim mogućim osmehom mi se približio i obuhvatio moje lice sa njegovim krupnim rukama, "Svidjaš mi se Eli, još od dana kada sam te prvi put ugledao", sa tim smo završili bilo kakav vid komunikacije.

Samo je spojio naše usne i po prvi put me popjubio bez ikakvog pretvaranja. Ljubio me je sa toliko emocija, a onda u svim tim osećajima mi zagrizao usnu.

Izdahnula sam mu na usne i agresivnije ga poljubila. Polegao me je na krevet ne prekidajući poljubac, a onda se i brzo odvojio od mene.

"Ne mogu Eli", rekao je, a ja sam bila vrlo zbunjena, "Ne mislim na vezu, nego ako ćeš tako da me ljubiš i da očekuješ da mogu da se kontrolišem, odmah da znaš, ne mogu", brbljao je o njegovim potrebama i kako njegov drug ne može da podnese to.

Ja sam se samo nasmejala, došla do njega i obgrlila ga od nazad, "A šta ako želim više?", prošaputala sam svojim vrelim dahom na njegovo uvo.

Ukočio se u momentu i okrenuo prema meni, "Molim?", pitao je zbunjeno, kao da hoće da se uveri da je ono što je čuo istina.

Klimnula sam glavom, "Želim te.."

Nije mu trebalo dugo da shvati o čemu pričam.

Ubrzo su naše stvari završile na podu i on me je po prvi put napravio svojom.

Tu noć sam se osećala toliko voljeno i ispunjeno, čak i ako naša veza ne uspe, znam da je moj prvi put bio sa osobom koju volim.