𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟚.

Dok sam pešačila prema školi, odlučila sam da pročitam Aleksinu poruku i da odgovorim na istu.

Aleksa: Slušaj, stvarno mi je žao zbog onih komentara i razumeću ako ne želiš, ali bih stvarno želeo da dobijem novu priliku.

U ovom trenutku nisam osetila nikakvu vrstu ljutnje prema njemu, te sam odlučila da mu popustim. Ne želim da ulazim ni u kakve nepotrebne konflikte.

Ela: U redu, možemo da počnemo ponovo, ali to što ti dajem drugu šansu ne znači da sam zaboravila ružne reči koje su mi bile upućene.

-Da sam samo znala da će mi ova poruka promeniti život nopačke...-
———————————————————————

Ulazim u školsko dvorište, i na samom ulazu me dočekuje Lara.

Nas dve se poznajemo od prvog razreda osnovne škole, ali smo postale bliske u sedmom razredu. Od tada smo nerazdvojne, podiže mi raspoloženje kada sam tužna zbog ponašanja svoje majke i podržava me u svemu što radim.

Zagrlile smo se i krenule prema školi. Dok smo šetale prepričala sam joj dogadjaj od jutros.

Bila je besna i rekla "Kakva je ona to majka, ni ne obraća pažnju na rodjeno dete". Složila sam se sa njom, ali sam joj rekla da se ne nervira jer oko toga ne može ništa uraditi.
———————————————————————

Dan u školi je prolazio mučno sporo, celo vreme sam crtkala po svesci i delimično slušala profesore.

Trenutno je poslednji čas, i svakim sekundom čujem sve jače tupe udarce o prozorsko staklo, podigla sam pogled. Prizor sivih oblaka i barica na podu koje se svakim minutom povećavaju, potvridili su mi činjenicu da pada kiša. Divno, još ću i da pokisnem.

Ubrzo je zvonilo, te sam sa Larom uputila prema izlasku iz škole. Kada smo izašle, Lara je trkom otišla do autobuske stanice misleći da je pratim, ali ja nisam mogla da se pomerim od šoka.

Na školskom parkingu bila su kola moje mame. Kada me je uočila, otvorila je prozor i dobacila "Ulazi pre nego pokisneš".

Posle par sekundi zurenja u nju, informacija da stojim na kiši i da ću da se prehladim ako ne krenem sada mi je došla do mozga te sam što brže uskočila u topao automobil.

Tokom voznje nismo progovorile ni rec, medjutim to mi nije mnogo smetalo zato sto je to deo nase rutine.

Idalje sam bila u šoku, te sam prekinula ovu neprijatnu tišinu.
"Otkud to da si došla po mene?"

Uputila mi je smoren pogled kroz retrovizor, "Nisam imala izbora, zar želiš da se prehladiš?" Pokušala je da odglumi majčinsku figuru ali u njenom glasu se jasno čula iritacija koju sam ja izazvala.

Sad je bilo kasno da krene da mi glumi majku i da se pretvara kao da brine o meni i mom zravlju, ali sam ipak ućutala i dopustila da prodje sa tim jadnim razlogom.

Odjednom sam se setila da sam ostavila Laru sasvim samu, a da joj se nisam ni javila da idem. Uzela sam telefon i napisala joj poruku u kojoj sam joj rekla da cu sve da joj ispricam sutra. Kada je ispod poruke pisalo da je isporucena, zakljucala sam telefon, te okrenula glavu prema prozoru.

Zvuk kiše me je umirivao pa sam naslonila glavu na prozorsko staklo i zatvorila oči, pokušavajući zaspati bar na kratko i zaboraviti na sve.

Taman kada me je san primao u svoje tople ruke, auto se zaustavio i moja majka je brzo izasla iz istog. Kada sam shvatila da smo stigle kuci dovukla sam se do kuhinje, otvorila frižider i tražila nešto da pojedem.

" Kako je bilo u školi?" , pitala me je osoba koja me je ignorisala ceo moj život. Pogledala sam je i podigla obrve, "Nije kao da te zanima", odgovorila sam joj hladno. Nešto se čudno desilo čim ona priča samnom.

"Da me ne zanima ne bih te ni pitala, i ne odgovaraj mi tako!" Ljutnja u meni svakim sekundom se sve vise razbuktavala kao plamen koji želi da spali sve oko sebe, "Kako to tačno da ti odgovaram? Kad si mi trebala nije te bilo, i sad hoces da mi glumis majku? Neka hvala" , rekla sam što sam mirnije mogla.

Pogledala me je pravo u oči, a u njima se se mogle videti pomešane emocije, najjača bila je griža savesti. Ali tu je bilo i ljutnje, tako mnogo ljutnje. Okrenula se na peti i izmarširala do hodnika, obula svoje patike i izašla napolje, posle par minuta sam čula auto kako napušta naše dvorište. 'Pošto sam sada sama u kući, mogla bih malo da se zabavim' , pomislila sam zgrabila telefon da pozovem Laru.