𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟙𝟚.

Laguna Bič je jedno prelepo mirno mesto. Prošla su dva dana od kada sam došla ovde.

Moj odnos sa bakom iz dana u dan postaje sve bolji i bolji. Veoma smo se zbližile, i postala mi je veoma draga.

Njena kuća je mala, ali uredjena sa stilom. Rekla je da kada je gradila kuću moja mama me je već imala te je ona još tad izgradila jednu sobu koja bi pripadala meni.

Naravno, pre dva dana je bio prvi put da je neko sem moje bake kročio u tu sobu.

Trebala su mi dva dana da se priviknem na vremensku razliku i da se odmorim od puta.

Ali sam danas odlučila da odem da prošetam po kraju. Ako budem imala sreće možda ću i upoznati nekoga.
.
.
Probudila sam se oko osam ujutru, u školu još uvek ne idem, zato što idalje ne poznajem kraj pa i ne znam gde se škola nalazi.

Obukla sam se i otišla u kuhinju na doručak. Na stolu su me dočekale palačinke koje su me dozivale i molile me da ih pojedem.

"Dobro jutro", rekla sam baki dok sam pokušavala da u što manjem vremenu pojedem što više palačinaka.

Kroz osmeh je rekla, "Dobro jutro, šta imaš danas u planu?"

Progutala sam zalogaj, "Htela sam da se malo prošetam, upoznam se sa nekim", slegla sam ramenima.

"Lepo, lepo", prokomentarisala je, "ako se izgubiš nazovi me, imam i ja mobilni telefon!"

Završila sam sa doručkom, obula se i krenula.

Šetala sam ulicama Laguna Biča i uživala u pogledu i u smirenosti ovog mesta.

Nije bilo nikog na ulicama sem par momaka i devojaka koji su džogirali.

Jedan dečko koji je trčao po stazi preko puta delovao mi je djavolski poznato. Zagledala sam se suptilno u njega, a onda sam skrenula pogled kada je zaustavio svoj trk.

Počeo je da bulji u mene, pa sam pomislila da me je video kako gledam u njega te sam samo nastavila da hodam.

A onda sam čula nekog kako je viknuo, "Ela?!", okrenula sam se da bih mogla da vidim ko me doziva. Bio je to taj dečko, koji je sada trčao prema meni.

U prvi mah sam se zbunila. Prvi put sam ovde, ko može da me poznaje?

A onda je sve došlo na svoje mesto. Aleksa mi je rekao da živi u malom gradiću koji se zove Laguna Bič. Da li je moguće da je to on?

"Aleksa?!", nasmejao se a onda stao i raširio svoje ruke pozivajući me u svoj zagrljaj.

Potrčala sam prema njemu i stala par koraka ispred njega. A onda sam mu se bacila u zagrljaj.

"Moja slatka Eli", odvojio se od mene, " pa otkud ti ovde?!"

Bio je za glavu viši od mene i bio je lep kao slika. "Valjda sam se preselila ovde?" , nasmejala sam se neugodno.

"Molim? Kad? Zašto mi nisi rekla?" , krenuo je da me zatrpava pitanjima, a ja sam samo gledala u njega i odgovarala što kraće moguće, "Pre dva dana. I iskreno nisam ni imala vremena za telefon".

"Da li znaš koliko sam se zabrinuo da ti nisam interesantan i da ne želiš da ostaneš u kontaktu samnom?" , izgovorio je uz izdah olakšanja.

"Ne, nije to nego mi se izdešavalo svašta u jako kratkom vremenu i nisam bila u mogućnosti," stidljivo sam odgovorila.

"Ma sve je super, da li želiš da ti pokažem po gradu?", klimnula sam glavom a on mi je pokazao put kojim smo nastavili da šetamo dok mi je on pričao o raznoraznim stvarima vezano za grad ali i ljude u gradu.