𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟚𝟠.

Mir koji krasi ovaj grad je neverovatan. Dugo se nisam osećala ovako spokojno na nekom mestu.

Trenutno se nalazim na ulicama Laguna Biča i upijam sve promene koje su se odvile u dve godine.

U gradu nema puno ljudi što je i uobičajeno za ovo malo mesto.

U poslepodnevnim časovima ljudi su u svojim kućama i provode vreme sa voljenima.

Aleksej i Elena su me zamolili da ih izvedem napolje da prošetamo i da potražimo neko igralište.

Naravno nisam mogla da ih odbijem te smo se uskoro našli na putu ka igralištu.

Lara i Mila pričaju o svemu i svačemu, saosećaju jedna sa drugom i savetuju jedna drugu. Znala sam da će se slagati.

"Igralište!", viknuli su u glas, a onda me uzbudjeno pogledali.

Izdahnula sam i nasmešila im se, "Trk na igralište, ali ostanite mi u vidokrugu!", klimnuli su glavom i u roku od par sekundi su se spuštali niz tobogan.

Sporim koracima sa prolazila pored parka koji se nalazi pre igrališta, nisam obraćala pažnju ali mi je za oko zapao jedan maldi par koji sedi na našoj klupi i deli pljuvačku.

Iz nekog razloga moj pogled je ostao na njima duže nego što je trebao i uhvatila sam dečka kako se trgnuo i gurnuo devojku sa njegovog krila kada je Elena viknula moje ime.

Ustao je hitro i krenuo da se osvrće, a onda me je i video i zaledio se u mestu. Da nisam bila zabrinuta za blizance, verovatno bih i ja imala istu reakciju ali sam sam umesto toga potrčala prema igralištu da vidim šta se desilo.

Aleksej je bio na podu sa savijenom nogom na čijem kolenu je bila sveža rana i sa suzama po obrazima.

"Šta se dogodilo?", paničar kakav jesam odmah sam krenula na stvar.

Aleksej je podigao pogled i pogledao me sa njegovim uplakanim očima, a onda raširio ruke kao da me poziva da ga podignem.

Podigla sam ga u naručje, "Pa šta ti se desilo bebo, hm? Sapleo si se?", upitala sam ga zabrinuto.

Klimnuo je glavom i zagledao se u nešto iza mene, "Ko je to?", pitao je tim bebećim glasom.

Nisam mislila ništa o njegovom pitanju, te sam se okrenula i zaledila se u mestu.

Ispred mene stajala je osoba koja me je promenila iz korena i koja me je na kraju uništila.

Gledao je u mene razogačenim očima koje su mi toliko nedostajale. 'Budi opuštena, to je ipak samo on', pomislila sam.

"Ćao", progovorila sam tiho. Ne znam kako da se ponašam, šta da govorim.

Sabrao se, a onda me je udostojio jednog malog, iskrenog osmeha, "Moja slatka Eli", izgledao je kao da mu je veliki teret pao sa ledja kada me je ugledao, a onda se ponovo napeo kada je Elena dotrčala do mene i obgrlila mi nogu.

Shvatila sam da ga oni čine nervoznim. Možda misli da sam mu našla zamenu i da imam decu?

"Ovo je Aleksa", obraćala sam se blizancima, "Aleksa, ovo su..", bila sam prekinuta uzdahom iznenadjenja.

Aleksej me je pogledao uzbudjeno, "Ela pa on ima slično ime kao ja!", ciknuo je, a ja sam se zasmejala.

"Pa? Hoćeš li mu se predstaviti?", spustila sam ga dole i stavila ga ispred sebe i Elenu sam pogurala da stane pored brata.

"Aleksej", ponosno je rekao svoje ime.

Elena je spustila pogled i prošaputala, "Elena".

Gledao ih je sa divljenjem, a onda je čučnuo i našao se na njihovoj visini, "Da li vam je Ela mama?", upitao ih je sa nekom dozom straha u glasu.

"Da", viknula je Elena, a Aleksa se ukočio i pogledao me prekorno, a ja sam samo slegnula ramenima.

Aleksej je laktom gurnuo Elenu, "Druga mama, nije nas rodila. Mamino ime je Lara", ispravio je sestru.

Uspravio se i pogledao me je u oči, onako kako samo on ume i zna. Elena je videla da se tu nešto dešava i odvukla Alekseja na ljuljaške, "Pazi na brata!", viknula sam joj, a ona mi je namignula.

"Pa, dosta toga se desilo...", rekao je neprekidajući kontakt očima.

Tako su mi nedostajale te plave oči koje su mi nudile utehu i mir. Tako mi je nedostajao osećaj potpunog mira koji sam sad, posle dve godine, ponovo osetila.

Pokušala sam da kažem nešto ali me je on preduhitrio, "Izvini", ostala sam zbunjena, 'Zašto se izvinjava?"

"Izvini za sve. Izvini zato što nisam došao, izvini zato što nisam primetio, izvini zato što nisam nazvao, izvini zato što nisam pisao", spustio je pogled i tiše dodao, "izvini zato što nisam rekao".

Bila sam i više nego zbunjena, "Nisi rekao šta?", bilo me je strah da pitam ovo ali sam prešla preko toga i pitala ga.

Podigao je pogled i prišao mi bliže, previše blizu, "Izvini zato što ti nisam rekao da te volim", njegove oči pokazivale su da me nije zaboravio i da se njegova osećanja prema meni nisu nestala, a njegove reči su potvrdile baš to.

Milin i Larin glas se čuo u pozadini, i u jednom trenutku sam ih videla iza njega kako vode decu i kako sedaju na klupu u parku. Predala sam se skroz.

Oči su mi se napunile suzama i sad je bilo vreme za moja izvinjenja, "Izvini zato što sam sumnjala u tebe, izvini zato što ti nisam rekla pre i izvini zato što ti idalje pripadam, celim telom i celom dušom", suze su polako pronalazile put iz mojih očiju i ja ih nisam zaustavljala.

Odmahuno je glavom i privukao me u zagrljaj. Osetila sam kako udiše miris moje kose i kako ostavlja poljubac na mojoj glavi.

Obavila sam svoje ruke oko njega i shvatila da je ovaj zagrljaj, barem meni, bio preko potreban. Zaboravila sam kakav je osećaj grliti nekog bez ikakve brige na svetu ali me je on podsetio.

Odvojila sam se od njega i iskreno se nasmešila, "Volim i ja tebe", posle toga moje usne završile su na njegovim i mogla sam da osetim kako je u šoku ali se brzo pribrao i uzvratio mi poljubac.

Stavila sam ruke oko njegovog vrata dodatno ga privukla sebi produbljujući poljubac i tražeći još.

Izgubila sam tlo pod nogama kada je njegov jezik pronašao put do mog.

Uskoro sam ostala bez daha te sam se odvojila od njega i prislonila svoje čelo na njegovo.

Pogledala sam ga u oči i osetila da se sve vratilo na svoje mesto i da može biti i bolje nego pre, "Gladna?", upitao je svetski poznato pitanje koje je mene usrećilo još za toliko.

"Uvek", odgovorila sam i sa time smo krenuli prema najbližem restoranu, usput pričajući o retkim lepim stvarima koje su nam se dogodile u odsustvu.