𝟡.

225 21 1
                                    




Ovo mi je poslednji dan u Londonu, iako sam tužna zbog toga pokušavam da nadjem pozitivnu stranu ove situacije.

Normalni ljudi bi se danas pakovali, medjutim ja baš i ne želim to da radim.

Juče, dok smo Lara i ja uživale, ona mi je predložila da mi napravi žurku.

Tako da ću danas da odem na žurku umesto da se pakujem, znam da to nije pametna ideja, ali kako Lara kaže, "Jednom se živi!"

Žurka počinje u sedam, i odvijaće se u Larinoj kući, gde se trenutno i nalazim.

Počinje tek za tri sata, a mi već krećemo sa spremanjem.

Ideja za večeras je da izgledamo najbolje što možemo, i naravno da se napijemo.

Trenutno se šminkamo i pričamo o raznim temama, koje nas ne podsećaju na činjenicu da odlazim sutra.

"Nego", počela sam, "da li ima nekih novosti o Noi?"

"Ima", rekla je i nastavila da nanosi puder.

"Pa?", podstakla sam je ,"da li bi želela da podeliš to samnom?"

Udahnula je duboko i pogledala me,"Nije ništa specijalno. Svaki dan mi piše, zove me, u kratko pokušava da uspostavi kontakt samnom."

Pogledala sam je zbunjeno,"Da li si mu odgovorila na neku poruku ili poziv?"

Pogled koji mi je uputila jasno mi je dao do znanja da je logično da nije,"Naravno da ne, zašto bih mu se sad javljala. Lepo sam mu dala do znanja da mi se ne javlja ali on uporno pokušava".

"U redu! Menjamo temu, ne želim da širimo negativnu energiju, bar ne danas".

Nastavile smo da pričamo o svakodnevnim temama, ali onda je jedno njeno pitanje pokvarilo ovu opuštenu atmosferu.

"Šta je sa tobom i Aleksom? Nisi ga pominjala ni juče a ni danas?"

Moje dobro raspoloženje ponovo je palo.

Nisam mu odgovarala na poruke niti pozive cela dva dana.

Nekako se plašim da ako to uradim, da će se ponovo nešto loše desiti, a ovog puta će to nešto biti još gore.

Ne, ne mislim da je on kriv za to što se desilo, već imam osećaj da se sve to desilo zato što mi je u životu sve krenulo na bolje, postajala sam srećnija.

Delom i zbog njega, a delom i zbog Lare i ostalog našeg društva, i onda "Bam!", sve je palo u sekundi.

"Pa ništa, još od incidenta se nismo čuli. Pisao mi je par puta ali sam ga izignorisala", spustila sam pogled, kada to kažem naglas zvuči glupo.

"Imam neki čudan osećaj da ako budem bila u bilo kakvom kontaktu sa njim, da će se nešto još gore dogoditi", zašto je ovo u mojoj glavi zvučalo kao razuman izgovor, ne znam.

"Ela, nije on kriv", Lara je istakla očigledno.

"Znam, znam, ali jednostavno ne mogu", a onda mi je došlo iz dupeta u glavu," zaboga Laro spremamo se za žurku, uključi muziku i reci mi nešto lepo".

Nasmejala se, a onda je otišla da pusti muziku.

Posle pola sata bile smo gotove sa šminkanjem. Odevne kombinacije smo već izabrale, tako da je samo ostalo da sačekamo pravi trenutak i da se presvučemo.

𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚Where stories live. Discover now