𝔼𝕡𝕚𝕝𝕠𝕘

314 20 5
                                    



Dve godine posle

Posle tog dana, dana mog iznenadjenja, sve je postalo mnogo bolje.

Lara i ja smo se preselile u Laguna Bič, delom zbog moje veze sa Aleksom, a delom zbog njenog straha od Erika.

Aleksa i ja smo polako obnavljali našu vezu i nismo žurili ni u čemu, i to je mnogo pomoglo oko popravljanja našeg odnosa.

Aleksej je mnogo vezan za Aleksu i čini mi se da gleda na njega kao na tatu kojeg nije imao.

Elena se razvija u pravog malog mangupa i sa četiri godine već ima dečka kojeg vrti oko malog prsta.

Trenutno mi sve devojke pomažu da se spremim za sastanak sa Aleksom i deluju mi nešto previše uzbudjene. Da li možda znaju nešto što ja ne znam?

"Aleksa nam je naredio da te obučemo u nešto udobno, ali ipak je sastanak te moraš da ga oduvaš svojom lepotom", Lara je razmišljala naglas dok je preturala po mom ormanu tražeći moju odevnu kombinaciju.

Dok je ona preturala po ormanu, Mila mi je nanosila mali sloj šminke na lice, vodila se rečima, "Ponekad je manje, više", i ja sam se u potpunosti složila sa njom.

Ubrzo je završila sa nanošenjem šminke na moje nesavršeno lice. "Našla sam!", viknula je Lara i iz ormana izvadila kombinezon divne bordo boje.

"Ovo ćeš da obučeš, a dole možeš obične crne sandale", klimnula sam glavom i u toku od par minuta bila obučena.

Za frizuru mi, kao i za sve ostalo, nisu dali da biram i komentarišem. Samo su uzele figaro i počele sa uvijanjem moje kose.

To je potrajalo zato što su obe, i Mila i Lara, prilično smotane ali su na kraju uspele da mu uviju kosu bez ostavljanja opekotina po mom licu i vratu.

Stala sam pred ogledalo i iznenadila se kada sam videla kako su promenile moj izgled u možda sat vremena.

Zagrlila sam ih obe, "Hvala", zahvalila sam se a onda smo čule zvonjavinu koja se vrlo brzo proširila celom kućom.

Odskakutala sam do vrata i otvorila ih. Ispred me je čekao buket ruža koji mi je bio u visini lica, a onda ga je neko pomerio i ugledala sam lice mog nasmejanog dečka.

Pružio mi je ruže koje sam ja vrlo rado prihvatila. Zahvalila sam mu se jednim poljupcem i otišla da stavim ruže u vazu.

Kada sam to završila potrčala sam prema njemu i uskočila mu u zagrljaj, "Prelepa si mi, moja slatka Eli", promrmljao je dok je udisao miris moje kose.

"Hvala, ni ti nisi toliko loš", odvojila sam se od njega, poljubila ga i odskakutala do automobila.

Uskočili smo u auto i on je ubrzo krenuo da vozi, "Gde me vodiš?", upitala sam zainteresovano.

Gledao je zadubljeno u put ispred sebe a onda se nasmešio, "Videćeš kada stignemo", posle toga me je pogledao i svoju ruku spustio na moju butinu i milovao je nežnim pokretima palca.

Prevrnula sam očima i pojačala radio kada sam čula moju omiljenu pesmu.
.
.
Zaustavio je auto pored puta i oko očiju mi je zavezao maramu, nisam imala pojma zašto ovo radi ali valjda ću uskoro videti.

Nije rekao ni reč, a ja sam kao dobra devojka kakva jesam paničila, sa rečima da on želi da me ubije.

Ubrzo smo stigli, "Ostani u autu", naredio je, a ja sam ga poslušala.

Mogla sam da čujem kako se pozdravlja sa nekim, a onda i motor automobila koji je se tek upalio, a onda i otišao.

Uspaničila sam se i na trenutak pomislila da me je ostavio ovde samu ali moje sumnje je srušio kada je otvorio moja vrata i vodio me nekuda.

Čula sam pucketanje suvih listova pod svojim stopalima i shvatila da smo na nekoj livadi, a kada mi je skinuo povez sa očiju moja sreća nije mogla biti veća.

Doveo me je na livadu i postavio šator, istu livadu na kojoj sam mu se davno predala.

Stajala sam u mestu i upijala prizor koji se nalazio oko mene, a onda sam začula nakašljavanje. Okrenula sam se i izgubila tlo pod nogama kada sam ugledala šta me čeka.

Aleksa, moj Aleksa, je klečao na jednom kolenu sa otvorenom kutijicom u jednoj ruci u kojoj se nalazio divan prsten.

Ruke su mu se vidno tresle i on je progutao knedlu, kao da se plaši mog odgovora, "Ela..", počeo ali je zastao pošto mu je pukao glas.

Pročistio je grlo, a onda i nastavio, "Moja slatka Eli, da li bi me učinila najsrećnijim čovekom na svetu i pristala da budeš moja zauvek?", nesigurnost u njegovom glasu bila je veoma jasna.

Moj osmeh nije mogao biti veći dok sam izgovarala sledeće reči, "Da Aleksa, udaću se za tebe".

Desna ruka mi je poletela prema ustima od šoka dok sam levu ruku pružila prema njemu, a on je drhtavim rukama ukrasio moj prst prelepim prstenom.

Čim je to uradio bacila sam mu se u zagrljaj i završili smo na travi u ležećem položaju. Oboje nismo mogli skinuti osmeh sa lica.

"Pa, buduća ženo, da li bi želela provesti ovu noć samnom, ovde u ovom šatoru?", upitao je, a ja sam kao odgovor samo klimnula glavom i poljubila ga sa toliko mnogo želje.

Nije čekao dugo, podigao nas je oboje i odveo nas u šator gde smo proslavili ovo divno veče.
________________________________
KRAJ

𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚Dove le storie prendono vita. Scoprilo ora