𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟙𝟙.

Budim se na zvuk pištanja mog telefona. Sinoć, pre žurke, sam navila alarm da me probudi u pristojno vreme sa obzirom da danas putujem, a još se nisam spakovala.

Ni ne sećam se kada i kako sam dospela u krevet, ali sam trenutno svesna da sam u Larinoj sobi u njenom krevetu sa njom pored mene.

"Isključuj tu glupost", ustala sam i što brže došetala do svog telefona da isključim alarm.

Da ga nisam isključila u roku od odmah izbacila bi me iz kuće.

Spavala sam u kombinezonu od sinoćne žurke, šminka mi je bila skroz razmazana i kosa raščupana.

Pošto me je bolela glava i pošto nisam imala baš mnogo vremena, nije me zanimalo kako izgledam, te sam viknula Lari jedno, "Ćao", i brzim korakom krenula kući.
.
.
Uletela sam u kuću, ne zanimajući me da li ću da probudim nekog ili da li ću naleteti na nekog.

Potrčala sam u svoju sobu, uzela sve moguće torbe i nesesere i počela sa pakovanjem.

Taman kada sam krenula sa pakovanjem, čula sam otvaranje vrata.

"Gde si ti bila juče ceo dan i celu noć?! Trebamo da krenemo za pola sata mlada damo!", kada sam čula da je rekla da nemam ni sat vremena da se sredim krenula sam da paničim.

"Odgovori mi na pitanje!", pogledala sam je panično i prešla preko ponosa.

"Mala pomoć?", nasmejala sam se neugodno.

Njen strog pogled je omekšao i samo je prišla ormanu, "Nosiš sve stvari?", klimnula sam glavom i otišla do kupatila da se istuširam i kultivišem.
.
.
Kada sam izašla iz kupatila sačekala su me dva puna kofera stvari, i moja mama pored koja pokušava da ugura po još koju stvar unutra.

"Hvala", promumlala sam. Činilo mi se da me nije ni primetila dok joj se nisam obratila, zato što se odjednom trgnula i brzo ustala.

"Uvek", prišla mi je previše blizu za moj ukus,"Izvini za sve, moram ovo da uradim, i moram da dovedem sebe u red, a onda ću ti sve objasniti. Obećavam", ostala sam zatečena. Da li se ona meni to upravo izvinula i obećala da će pokušati da popravi naš odnos?

Uzela mi je ruku, i na srednji prst mi je stavila prelep prsten, "Ako ne uspem da popravim situaciju, vratiću se po ovo. To je prsten koji mi je tvoj tata kupio za našu prvu godišnjicu braka", blago se nasmešila, jasno se vidi da ga idalje voli, ali da se nešto desilo zbog čega se oseća krivom.

A onda je uradila nešto što sam mislila da se neće skoro desiti, zagrlila me je.

Zagrlila me je čvrsto, "Tvoja baka će te sačekati na aerodromu. Ideš u Laguna Bič, nadam se da će ti biti lepo, znam da je meni bilo", kada smo se odvojile uputila sam joj blagi osmeh.

Gledala me je par sekundi a onda je rekla, "Trebalo bi da krenemo, ne želimo da zakasniš".

Izašle smo iz kuće i u auto stavile sve moje kofere i torbe, a zatim smo se uputile na aerodrom.

Vožnja do tamo nije bila neprijatna, bar ne za mene, stavila sam slušalice u uši i slušala muziku celog puta.

Stigle smo na aerodrom, predale kofere i pozdravile se. A onda sam sama otišla prema avionu i ukrcala se.

Sada treba izdržati 11h neprestanog puta. Srećno mi bilo.
.
.
Avion je sleteo, izašla sam i uzela svoje stvari. Sad je izazov pronaći moju baku koja me čeka.

Došla sam u deo aerodroma u kome ljudi čekaju svoju porodicu i prijatelje da stignu iz daleka.

Pogledala sam oko sebe, i videla jednu stariju ženicu koja drži kartonsku pločicu na kojoj piše Ela Jones.

Stidljivo sam krenula prema njoj, možda zvuči čudno, ali nikada pre u mojih sedamnaest godina je nisam upoznala.

Potapšala sam je po ramenu, "Dobar dan, ja sam Ela".

Pogledala me je i istog trenutka joj se osmeh nacrtao na licu, "Zdravo dušo, kako si?", ljubazno me je upitala.

"Odlično, malo umorn..", prekinula me je tako što me je zagrlila.

"Izvini", izustila je, "samo mi je mnogo drago da te vidim".

Zavolela sam ovu ženu toliko brzo, te sam joj poklonila svoj najveći osmeh,"I meni je mnogo drago da te vidim".

Pošle smo prema njenom autu i usput smo se pokušale što bolje upoznati. Mogla sam primetiti da veoma liči na moju mamu.

Možda ovo i neće biti toliko loše iskustvo.