Prošlo je nedelju dana od kada smo Aleksa i ja krenuli ponovo da se dopisujemo, i mogla bih reći da mi je veoma drago da sam mu dala drugu šansu.Naša dopisivanja sada su postala deo rutine, bez kojih mogla bih da dodam, mi dan ne bi bio isti.
Saznala sam da živi u malom gradiću Laguna Bič u Kaliforniji, i da tamo živi svoj najbolji, slobodni život.
Ima 18 godina što je ispalo veoma pogodno, zato što ja imam 17. Sa tim pogodno mislim da je mogao biti neki lud muškarac koji je želeo da sazna nešto o meni i da me iskoristi.
U ovih nedelju dana pokušao je da flertuje samnom u par navrata, ali sam mu ja rekla da ne želim da budemo ništa više od prijatelja, bar ne ovako brzo.
Što se tiče njegovog izgleda, ima braon kosu i plave oči, i veoma lepo razvijeno telo. Ima veoma prijatan smisao za humor, ali kada mu daš neki mali naznak nečega, on to pretvori u nešto veliko.
Što se Lare tiče, ja mislim da se on njoj svidja više nego meni, mora da zna za svaku našu porukicu, doduše to mi i nije toliki problem zato što joj i inače sve govorim pa bi svakako saznala.
Ona je takodje u ovih nedelju dana našla i nekog momčića sa kojim ubija dosadu kada ja nisam u mogućnosti da radim isto.
Situacija sa mojom mamom ostala je ista. Pokuša da glumi ono što nije, iziritiram je (čak i ako ne želim) i onda ode ko zna gde pa se ne vrati kući i par dana.
Ali naravno kada se vrati redovno je mamurna i jedva stoji na nogama. Šta radi? Ne znam, mada mogu da predpostavim.
Trenutno sam u autobusu i slušam muziku. Idem u školu, danas sam odlučila da isprobam autobus zato što nisam bila baš raspoložena za hodanje.
Sedim na sedištu pored prozora i gledam drveće koje se samo niže kao lanac, a onda osetim vibriranje svog telefona u džepu. Izvadim ga gotovo momentalno i na zaključnom ekranu me dočeka obaveštenje koje mi poručuje da imam novu poruku.
Aleksa: Očemu moja slatka Eli razmišlja sada?? Kladim se da sam joj ja na umu ;)
Nasmejem se na njegov nadimak za mene, zove me Eli, iako je moje ime već dovoljno kratko te mi ne treba nadimak on je odlučio da želi da mi tepa.
Ela: Razmišljam o tome kako je zgodan i lep glavni pevač benda The Vamps. Takodje, tvoja? Ja nisam ničija dragi moj :)
Pošaljem poruku i zaključam telefon, prepuštajući se ritmu pesme koja je trenutno puštena preko mog telefona.
Taman kada dodje moj omiljeni deo pesme meni ponovo zavibrira telefon, i ja već znam da mi je Aleksa odgovorio.
Aleksa: Hmm, zgodniji od mene? Ne verujem baš. I da, ti si moja, slatka Eli ;)
Takodje, molim te mi nemoj više slati onaj smajli, jeziv je.Opet se cerim kao luda u telefon, ako ima ovakav uticaj na mene iz daleka, kako bi tek bilo da je ovde.
Ela: Ne znam baš da li bi želeo da znaš odgovor na tvoje pitanje, možda bi se uvredio.
Ela: Nisam ja tvoja Eli! Baš me čudi da nemaš neku devojku tamo koju možeš tako da zoveš nego baš mene nadje. I molim te, šta fali smajliju, baš je dobar :)
Posle još pet minuta vožnje autobus je stigao na moje odredište. Na autobuskoj stanici me je čekala Lara, doduše ne sama. Pored nje bio je dečko sa kojim se trenutno zabavlja i izgledalo je kao da će se svakog trenutka progutati. Nisam znala da li da ih prekidam ali sam se ipak odlučila da moram, te sam se nakašljala.
"Eeej pa gde si ti?" upitala me je moja drugarica koja je sa osmehom na licu doskakutala do mene.
"Evo me, stigoh da te izbavim odavde", rekla sam joj vadeći maramice iz torbe kako bih joj dala da obriše razmazali ruž sa usana. "Izgledao je kao da želi da te proguta, i molim te obriši ostatak ruža sa usana, da izgledaš iole normalno", rekla sam joj pružajući joj maramicu.
Rado je prihvatila i krenula da radi rečeno. "Nego, ima li nekih novosti oko Elekse?"
Eleksa je bilo ime veze koje je lično ona izmislila. Ne smeta mi da nas tako zove dokle god je neko ne čuje, ne želim da se neko zainteresuje i pokrene neistinit trač na tu temu.
Klimnula sam glavom, " Dopisivali smo se danas malo dok sam bila u busu, saću da ti dam da vidiš".
Dok sam uzimala telefon ona mi je sa ogromnim osmehom na licu rekla, "Jedva cekam, ali imam i ja novosti!"
Pogledala sam u nju zainteresovano, te je nastavila, "Znaš onog dečka sa kojim sam te čekala na stanici?" Klimnula sam glavom kao potvrdam odgovor i cekala da nastavi da prica.
"E pa on, mi je danas kada smo se našli rekao da mu se svidjam, i od tad smo..." ,zaustavila se, verovatno traži prave reči sa kojima bi mi tačno opisala gde su tačno.
"Pa ne znam tačno šta smo. Trenutno smo u fazi u kojoj ja znam da se ja njemu svidjam a on valjda zna da se od meni možda svidja..", krenula je da mi objašnjava.
Srećna sam zato što je našla nekog, ali jednostavno nisam mogla da izdržim i krenula sam da se valjam od smeha, "On valjda zna da se on tebi možda svidja? Ma daj Laro!"
Pogledala me je sa stidljivim osmehom zalepljenim na njeno lice, "Toliko loše zvuči?"
"Ne, ne zvuči loše, ali moraš da saznaš šta osećaš i da mu kažeš. Ne možeš se voditi sa tim on valjda zna" , poručila sam joj. Pa sam se nadovezala, "Mada nije kao da ja znam kako to funkcioniše, ipak ti tu znaš bolje".
"U pravu si. Pokušaću da uradim to." Bila je zamišljena par momenata, ali onda kao da si pritisnuo okidač bila je ponovo vedra i rekla mi, " Nego, kada ćeš ti meni te poruke pokazati?"
YOU ARE READING
𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚
Teen FictionEla i Aleksa. Dva prijatelja koja deli okean. Ona je iz Engleske, a on živi u sunčanoj Kaliforniji. Nisu se nikad upoznali. Oduvek su bili ona, on i internet. Šta se dešava kada Ela bude primorana da se preseli kod svoje bake, koja sasvim slučajno ž...