𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟙𝟠.

Za sad nam ide veoma dobro, Drejk je svakim danom sve ljući i ljući, i izgleda kao da je ljubomoran na Aleksu.

Mada našla sam sebe kako više ni ne razmišljam toliko o našem planu, i kako više ne obraćam toliko pažnju na Drejka.

Idalje je lep, idalje ga želim, ali ne toliko mnogo kao pre.

Juče kada sam se šetala sa Milom rekla mi je kako Drejk stalno pominje mene i Aleksu. I kako deluje ultra ljubomorno na njega.

Moja veza sa Aleksom nije ostala ista od onog poljupca.

Mnogo smo bliži i iskreniji jedno prema drugom.

Par puta se desilo da me je poljubio bez ikakvog razloga na blic. Nisam znala zašto, ali ne mogu reći da mi je smetalo, zato što nije.

Trenutno pričam sa Larom, koja mi ponovo priča o nekom dečku.

"Da li ponovo on valjda zna da ti se možda svidja?", pitala sam na šta se ona glasno nasmejala.

"Ne, ovog puta on zna da mi se sigurno svidja, i..", kako je krenula nešto da mi kaže u sobu je ušla moja baka.

"Neka devojka te traži", rekla je a onda izašla iz sobe. "Laro, moram da idem, neko me traži", a onda sam se setila da je nešto htela da mi kaže pre nego što mi je baka upala u sobu, "I zadrži tu misao, zovem te uveče".

Pozdravile smo se, a ja sam potrčala prema ulaznim vratima misleći da me ispred njih čeka Mila.

Ali moja pretpostavka nije bila tačna.

Na pragu je stajala osoba za koju nisam mislila da će ikad progovoriti samnom, Ru.

Izgledala je nekako uspaničeno. "Ru? Šta radiš ovde? Šta se desilo?", što brže sam postavila što više pitanja.

"Drejk se napio, skroz, u pola dana, ne znamo šta da radimo sa njim", bila sam zbunjena, zašto mi to priča?

Taman kada sam htela da pitam šta se to mene tiče ponovo je progovorila, "Podji samnom, dozivao te je", bila sam veoma iznenadjena, ali sam krenula bez reči za njom.

Možda je loše zato što mi se motalo po glavi 'Da li je Aleksa tamo' , a ne 'Da li je Drejk dobro', ali ne mogu da kontrolišem svoje misli.

Nisam mogla da izdržim a da je ne pitam, "Da li je Aleksa tamo?"

Uputila mi je iziritiran pogled, kao da sam je pogodila u živac, "Drejku je loše, a tebe zanima da li je Aleksa tamo?!", iznervirano je ispljunula.

Nesigurno sam odgovorila, "Da?", a onda i spustila pogled osramoćena sama sobom.

Mogla sam samo da zamislim kako joj lice sad izgleda, i znala sam da je toliko jako prevrnula očima da je verovatno mogla da vidi sopstveni mozak.

"Tamo je, njega smo prvog i zvali", rekla je nervozno a onda se vratila vožnji automobila koji je išao verovatno brže nego dozvoljeno.

Ubrzo smo stigli. Tek što se auto zaustavio, iskočila sam iz njega i potrčala prema kući.

Vrata su bila otključana, te sam se pustila sama i ugledala Aleksu kako odvaja flašu vodke od njega i Drejka koji nasrće kako bi uspeo da dohvati flašu.

Znam da ako ne uradim nešto sad, desiće se nešto što će neko zažaliti, "Drejk? Šta to radiš?", privukla sam im pažnju.

Kada je čuo moj glas Aleksa je odahnuo, a Drejk je brzo sa nekakvom vrstom nade pogledao u mene.

"Eli..", ovo je bio prvi put da mi je iko, sem Alekse, dao neki nadimak. Moram priznati malo mi je zasmetalo, ali sam izignorisala taj osećaj.

Gledala sam pravo u Drejkove oči očekujući odgovor na postavljeno pitanje.

Očigledno je zaboravio da sam ga išta pitala te sam ponovila, "Zašto piješ, Drejk?"

Izgledao je nekako tužno, čak i nostalgično kada sam postavila pitanje, ali ubrzo je vratio svoj stav i podigao gard, "Kazaću ti ako svi ostali izadju iz ove sobe".

Tada sam shvatila da nismo samo nas troje u sobi, tu je bilo celo naše društvo, "Podji sa mnom, idemo u sobu da mi ispričaš sve šta hoćeš", rekla sam i krenula da koračam prema spavaćoj sobi.

Nisam htela njih da teram u drugu sobu, te sam ga povela sa sobom.

Dok smo prolazili pored stola na koji je Aleksa stavio votku, Drejk je 'neprimetno' pružio ruku i poneo je sa sobom.

Ušli smo u spavaću sobu, "Ne želim da pričam sa tobom ako ćeš da piješ", pogledala sam u flašu, pokazivajući mu da je skloni.

Pogledao me je, i bacio pola punu flašu votke na pod, "Drejk!", sagla sam se i krenula da kupim deliće stakla.

"Nemoj, poseći ćeš se", uhvatio me je za ruku i poveo me prema krevetu.

"Ne bih ni pokušavala da pokupim nered koji si ti napravio, da ga nisi napravio!", brecnula sam se na njega, pokušala sam da smirim disanje, a on je strpljivo čekao i posmatrao svaki moj pokret.

Ubrzo sam se smirila i pogledala ga u te njegove plave bisere, "I? Šta je bio razlog ovome?", prešla sam na stvar. Htela sam što pre da završimo kako bih mogla da idem.

"Ti", odgovorio je kao da je bilo očigledno, a onda dodao, "I tvoja veza sa Aleksom".

Osetila sam leptiriće u stomaku na pomisao da moj plan uspeva, i da je Drejk zapravo ljubomoran.

"Šta je loše u mojoj vezi sa Aleksom?", provocirala sam.

"Sve. Nisi ti za njega", rekao je a onda sam primetila kako njegovu biseri gledaju malo u moje oči, a malo u moje usne.

"Nego, za koga sam?", pitala sam kada sam primetila da mi se vidno približio.

Slegnuo je ramenima i pogledao me u pravo u oči, "Mene", sa tim je završio naš razgovor i prislonio njegove usne uz moje.

Ljubio me je sa tolikom željom i potrebom, a ja sam uzvraćala istim intenzitetom.

Ali, nešto mi je bilo čudno. Imala sam osećej kao da varam Aleksu i kao da ne bih trebalo da ljubim Drejka, pogotovo kada je pijan.

Odvojila sam se, "Pijan si, ne znaš šta radiš", spustila sam glavu.

Dva prsta je stavio pod moju bradu u nežno je podigao, "Nisam, zapravo nisam ni toliko popio", osetila sam sigurnost u njegovom glasu, i prepustila se.

Kada su nam se usne ponovo spojile, legao je na krevet i povukao me da mu sednem u krilo, ne prekidajući naš poljubac.

Postajalo je sve bolje i bolje, a onda nam je zamenio mesta, sada je on bio iznad mene.

Počinjao je ruke da zavlači pod moju majicu, a ja sam pokušala da ga odgurnem, ali on nije želeo da stane.

"Prestani", promrmljao je jedno 'ne' i nastavio da ostavlja poljupce po mom vratu, i rukama da ide prema mojim grudima.

"Rekla sam da staneš", sa tim sam ga gurnula sa mene.

Pogledao me je tužno, "Ela, svidjaš mi se, mnogo i...".

"Reci mi to kada budeš trezan, i pri svesti", prekinula sam ga i sa tim napustila sobu.