𝐈𝐬𝐭𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐭𝐯𝐨𝐣𝐚, 𝐄𝐥𝐚

𝟚𝟞.

A l e k s a   P O V

Prošlo je šest meseci od njenog odlaska i ona idalje poseduje deo mene, a da nije ni svesna.

Posle njenog odlaska sam se povukao u sebe, nisam ni bio svestan vremena, idalje ne znam koliko sam dugo bio zatvoren u svoja četiri zida.

Možda dve nedelje? Ili čak i više.

Drejk je bio taj koji me je izvukao iz kuće i naterao me da probam da joj nadjem zamenu, ali on ne razume jednu stvar, ona je jedna jedina i posebna i njoj nema zamene.

Ali sam ga poslušao i izašli smo, dosta devojaka mi je prilazilo i sa svakom sam pokušao da osetim nešto ali nisam uspeo.

Možda me je uništila. Možda sam postao zavisan o njenim usnama. Možda mi je trebalo da čujem njen glas. Možda sam postao zavisnik kome nema pomoći.

Celo naše društvo je pokušavalo da mi pomogne da je prebolim, pa čak i bezosećajna Ru je pokazivala kako joj nije baš lepo da me vidi tako beživotnog.

Neko vreme je prošlo a onda su se Mila i Drejk počeli svadjati više nego obično i lako sam mogao prepoznati gadjenje u Milinim očima koje je gajila prema svom bratu.

Nisam znao zašto dok jednog dana nisam došao u njihovu kuću nepozvan, to smo stalno radili jednan drugom zato što smo bili kao braća, ali taj dan nisam mogao da verujem svojim ušima.

Svadjali su se ponovo, ali ovog puta je bilo drugačije, ipak ovog puta nisu imali publiku.

"Ako mu ti ne kažeš, kazaću mu ja, sve, i nemoj misliti da ću da se ustručavam", dreknula je. Ko je bio uzrok njihove svadje, nisam znao ali je ovo bila savršena prilika da saznam.

Nastavio sam da slušam, "Rećiću mu, samo mi treba vremena! Pa i sama znaš da me izjeda krivica zbog toga!", ovog puta Drejk je bio taj koji je bio krivac.

"Povredio si ga, ali ne samo njega, povredio si i Elu! Da si samo video izraz njenog lica kada mi je priznala šta je muči!"

Molim?! Kakve veze ona ima sa svadjom ili još bolje pitanje kakve veze imam ja sa time?

Drejkov glas postajao je sve tiši ali je idalje vikao, "Nisam znao da odlazi! Da sam znao nikada ne bih izbrisao poruku koju mu je posala! Ali moja ljubomora je tad uradila svoje i nisam mogao da se kontrolišem!", nisam mogao da verujem sopstvenim ušima.

Posala mi je poruku, a Drejk je imao hrabrosti da pokuša da nas uništi?! I još gore, uspeo je.

Brzim koracima sam pohitao prema njihovoj sobi, "Nisi imao prava to da uradiš, jasno ti je dala do znanja da te ne želi, ali si ti toliko seb..", prekinuo sam je mojim naglim upadom u sobu.

Drejk je prebledeo istog momenta kada me je ugledao na ulasku u sobu. Znao je da sam čuo sve, moj izraz lica je odavao gadjenje i bes prema njemu.

"Ti?! Kako si samo mogao to da nam uradiš?!", nisam štedeo glas.

Prilazio sam mu, a on je istom brzinom išao u nazad, sa nadom da može da me izbegne.

Stresao se kada je osetio da je sateran u ćošak, a ja se nisam suzdržavao.

"Verovao sam ti!", je bila poslednja rečenica koju sam mu uputio pre nego što se moja pesnica nije sudarila sa njegovom vilicom.
.
.
Završio je u bolnici, pretukao sam ga i bes u meni se smanjio i pretvorio u ljutnju. Nije mi bilo krivo, zaslužio je sve što mu se desilo i sve šta će mu se desiti.

Sedeo sam ispred sobe u kojoj je bio, hteo sam da se uverik da je dobro, ali ne želim ikad više da ga vidim, zgadio mi se.

Čuo sam brze korake koji su postajali sve glasniji dok se Milina figura nije nacrtala ispred mene.