Anđela POV
Probudio me alarm oko podne.Ustala sam se te uzela svoje stvari i spakirala ih. Ne mogu vjerovati da opet moram ići tamo.Željela bih vidjeti Jungkooka,no ne i Jimina.On mi se ne jednostavno gadi od onog dana kada se poljubio sa onom djevojkom.Sigurno je još uvijek s njom ili eventualno razmijenio još desetak njih.Više me iskreno nije ni najmanje briga s kim je i što je,samo želim nastaviti normalno živjeti,bez njega.Jungkooku sam javila da dolazim i obećao mi je da će me čekati na aerodromu kad stignem.Kada sam završila s pakiranjem,nazvala sam Yoongija da dođe po mene jer ipak ide sa mnom i odvest će me do aerodroma.Nije prošlo dugo vremena i došao je.
"Spremna?"upitao je.
"Jesam."uzdahnula sam.
Izašli smo iz kuće te sjeli u auto,te stigli do aerodroma.Avion polijeće za pola sata tako da smo odlučili još malo prošetati.Tako smo izgubili vrijeme.Uskoro smo ušli unutra i zauzeli mjesto.Stavila sam slušalice na uši te se naslonila na Yoongijevo rame i zaspala.
...........
"Anđela...budi se...tu smo.."
"Aaa...da..joj oprosti.."
"Nema veze."
Ustali smo se sa sjedala te izašli iz aviona.Gledala sam uokolo ne bih li ugledala Jungkooka.Čula sam kako me netko doziva iz daljine.
"Anđelaaaa..."
"Daj Yoongi vidiš li ih?"
"Eno tamo dvoje njih mašu."
"Aaa.."
Zaletjela sam se prema Jungkooku i Ivani i zagrlila ih.Nisam znala da će mi ovoliko nedostajati.Zatim nam je i Yoongi prišao.
"Ooooa Suga brate od kad se nismo vidjeli!"doviknuo mu je Jungkook.
"Vi se znate?"upitno sam ih pogledala.
"Da,odavno."odgovorio je Yoongi.
Čudno.Yoongi mi kroz cijelu ovu priču nikada nije spomenuo da zna Jungkooka,iako sam mu pričala o njemu.
"Pa,idemo?"rekao je Jungkook.
"Da."
Uzeli smo prtljagu te se zaputili prema,pa..onoj šupi u kojoj Jungkook i Ivana žive. No ,što je tu je.Nije prošlo dugo vremena i stigli smo.Stavila sam svoje stvari u sobu u kojoj sam prije spavala.Vratila sam se do njih te smo se okupili.
"Slusajte,imam vam nešto za reći..."
"Reci Anđela."
"Pa ovako...glavni razlog zašto sam došla ovdje jest...da sam..trudna.."rekla sam nervozno.
Jungkook me samo šokirano pogledao.Izgledao je kao da ne diše.
"A dijete..je Yoongijevo,zar ne?"upitao je s lažnim osmjehom nadajući se da je to istina te da dijete nije Jiminovo.
"Ne.Nas dvoje nismo ništa imali.Dijete je,Jiminovo."
Vidjelo se da je ostao bez riječi.
"I?Što si odlučila?Hoćeš li mu reći?"
"Ne znam,trebala bih...valjda.."
Yoongi mi je prišao i stavio ruku na moje rame.
"Ti znaš što je ispravno."rekao je.
"Opet...ako sazna za dijete..htjet će me natrag.."
"Gledaj.Da on tebe želi ne bi našao drugu."
Na to sam samo spustila glavu.Došlo mi je da zaplačem.Sve je ovo previše za mene.Otrgnula sam se i otišla u sobu.Za mnom je odmah doletio Yoongi.
"Ne...ne mogu ja ovo.."
"A da odemo malo na zrak da se opustiš."
"Može."
Uzeo me za ruku te smo izašli da prošetamo šumom.Hodali smo jedno pored drugoga.
"Nedostajalo mi je ovo,moram priznati..."
"Pa lijepo je..",zastao je,"ali ti si ljepša."
Stavio je ruku na moj vrat,primakao se i poljubio me.Ostala sam na mjestu šokirana njegovim postupkom.
Jimin POV
Odlučio sam malo prošetati.Da razbistrim misli.Više od svega volim biti sam.Iako mi dobro dođe podrška Taea i Anne,osjećam se sam pored njih.Oni su skupa,sretni,vole se,a ja..Jedinu osobu koju sam ikad istinski volio sam izgubio.Svaki dan se nadam da ću je opet vidjeti, da ću naići na nju,zagrliti je još jednom,možda.Ostavila mi je,ali ne mogu protiv sebe,protiv svojih osjećaja,volim je.Svim srcem,svakog dana,svakog sata,svake minute,svake sekunde,svakog trena...Nikad je nisam prestao voljeti.Da se samo vrati,oprostio bih joj.Iako je pobjegla bez pozdrava.Tako mi nedostaje.Podigao sam pogled i vidio par,kako šetaju skupa.Da smo bar to mi,Anđela i ja.Pa skinuo bih joj zvijezde s neba samo da je uz mene. Bio sam im već bliže.Nije prošlo dugo vremena poljubili su se.Djevojka je imala kratku crnu kosu,a on mi je djelovao poznato.Kako joj je maknuo kosu vidio sam da ima nešto na vratu. Ne ..to je...Ne...nije moguće...Moj znak na njenom vratu.
"Anđela!"
