Nakon što mi je pomogao donijeti prtljagu u kuću pozdravili smo se i rastali.Ušla sam u kuću.Nije bila baš velika,no taman za mene.Ionako ću živjeti sama.Torbu sam bacila na krevet i sjela na kauč jer mi se nije još dalo raspremati.Uzela sam dio novca što mi ga je Jungkook dao da kupim sebi nešto za pojesti. Na internetu sam našla broj obližnjeg kineskog restorana pa sam si naručila nešto.Iskreno to nikad nisam jela tako da nisam zapamtila naziv no čula sam da je kineska hrana jako ukusna.Uskoro je i stigla te sam je postavila na stol da jedem.Već je vani pao mrak tako da nisam znala je li pametno izaći sad ili ne.Anđela ne bi bila Anđela kad ne bi eksperimentirala i igrala se sa životom tako da hoću.
Iz torbe sam izvadila neku crop-top majicu te šorc i obukla ih.Pustila sam kosu kao i uvijek.Zatim sam se našminkala.Noć je,pravo vrijeme za lov.Ovdje koliko vidim ima ljudi,dalo bi se tu naći nečega mmm.Inače kinesku hranu sam jela jer sam poželjela jesti nešto što i prije dok sam bila čovjek no ne smijem zaboraviti kako sam vampir.Izašla sam iz kuće.Ulice kojima sam prolazila bile su veoma mračne.Nije me ni malo strah,jer da tko što i pokuša,neće se dobro završiti.U tami sam ugledala grupu momaka,očito nekakve bande koja se okupila.E šteta za vas,još ste smrtnici,nemate pojma o ničemu,mislite da ste netko i nešto a samo jedan moj jači ugriz može vas bez problema usmrtiti.Tako da ja pobjeđujem.Naravno.
"Ooo mala.."
"Vid je jes prava mačka"
"Kako se ne boji ovako mračnim ulicama hodat."
"Mala koliko noć"
"Hahaha kraljino.."dobacivali su se međusobno zlobnim tonom.
Znala sam na što ciljaju no na krivu su se namjerili.
"Tako vi o meni,ha?"
"Joj pa hajde,nećemo da izigravamo nevinašca,reci pa da lijepo pregovaramo hehehe"
"A da mi malo pregovaramo o cijeni tvog života."odgovorila sam.
"Vidi je,sama a protiv nas,veoma si hrabra mala."
"Hajde da vas vidim,tko će prvi prići."
Svi su se nasmijali,no onda su vidjeli da se ja ne šalim te da ih se ne bojim ni najmanje.Jedam od njih se podsmjehnuo,namignuo ostalima,odmjerio me i krenuo mi prilaziti.E sad si nagrabusio hehehe.Imao je crnu kosu,izlizanu,tamne oči i bio je poprilično zgodan. No mene to nije zanimalo.Jedino što je on u mojim očima bio jest obrok.Rukama me uhvatio za ramena i pogledao u oči.Snažno sam ga odgurnula.
"Huh,ti baš voliš da se igraš,ha?"
"Ajde,probaj još jednom prići."
Na to se samo nasmijao te mi se primaknuo za korak.Oči su mi postale crvene,vid u mraku mi se izoštrio,mogla sam ga jasno vidjeti.Tek tada sam na njegovom licu mogla primijetiti strah,no,bilo je kasno da bilo što uradi.Primakla sam mu se te zabila svoje očnjake duboko u njegov vrat.Vrisnuo je,i to posljednji put u životu.
