Odlučio sam da iziđem na zrak.Odavno je pala noć,tako da nisam morao brinuti hoće li me tko vidjeti.Šetao sam kroz šumu i razmišljao.Navikao sam na to ovih dana.Da je Anđela tu,vrijeme bih provodio s njom,a ne ovako.Sve bih dao samo da znam da ću je opet vidjeti,da ću je opet zagrliti.Tek sada shvaćam koliko je volim. No ,možda je prekrasno za to.Čujem korake,no ne obazirem se.Sigurno je to ili Tae ili Anna.
"Ooo Jimine..."začuo sam poznat glas te sam se okrenuo.
"D-dami...Od kud ti?Nismo se dugo vidjeli."
Sjela je pored mene i obrglila me.
"Pa čuj,imala sam mnogo posla. No poželila sam te se pa sam došla da te vidim.Kako si?"
"A nisam baš dobro."
"Što se dogodilo?Tko te rastužio?"
"Ma imao sam djevojku...do nedavno..i izgubio sam je.Nestala je."
"A baš mi je žao."
"Nemaš pojma kako je tek meni..."
"A pretpostavljam da ti nije lako,no,kad bolje razmisliš možda i nije za tebe,možda ti nije suđena.Jer da te stvarno voli,ne bi pobjegla i tek tako otišla od tebe bez riječi."
"Od kud tebi da je pobjegla?"
"Ne znam...Pretpostavila sam."
"Eh...Znaš sve bih dao da se vrati,da je opet vidim."
"Ali...što ako vam jednostavno nije suđeno?"
"Ne govori tako..."
"Istinu je teško prihvatiti,znam.."
"Radije šuti,molim te."
Nisam mogao slušati što govori a kamoli joj vjerovati.Umjesto da mi pomogne da je nađem,da mi bilo kakvu informaciju,utješi me,ne,ona radi suprotno.Zašto?
"Oprosti,samo sam mislila da treba biti realan."
"Nekad je bolje da ništa ne misliš."
"A kako se zvala ta tvoja?"
"Anđela."
"Je li vampir?"
"Nije bila no ja sam joj pomogao da to postane."
"A onda je ne znam."
Zatim smo oboje prestali s razgovorom jer ionako nije vodio nikako.Osjetio sam njen pogled na sebi.Nije bilo baš ugodno.Pogledao sam je u oči.Zatim je uradila ono što nikako nisam očekivao.Poljubila me. Na nekoliko trenutaka sam se prepustio,no onda sam shvatio da to nije u redu te sam je odgurnuo.
"A daj,ne bi da će vidjeti."
"Gubi se."
Anđela POV
Kao i svaki dan potajno sam pratila Jimina kako bih vidjela što radi i hoće li me,kao što Jungkook kaže prevariti.Vidjela sam kako hoda pognute glave i razmišlja o nečemu.Zaista izgleda tužno.Zar mu toliko nedostajem?Voljela bih da sada mogu biti tu uz njega,no moram se skrivati još neko vrijeme,dok Jungkooku ne dokažem da Jimin nije onakav kakvim ga on smatra.Približavala mu se neka ženska i sjela pored njega te ga obgrlila.Počelo mi je biti krivo zašto je u njegovoj blizini,zašto ga uopće dira.Pričali su neko vrijeme a onda...Onda se dogodilo ono što sam najmanje očekivala a najviše od svega me povrijedilo.A to je njihov poljubac.Odmah sam se okrenula i otrčala natrag do Jungkookovog skrovišta.Već su mi oči bile natopljene suzama.Kad me ugledao zagrlio me.
"Što je bilo sekice?"
"Jimin...on..."
"Što je uradio?"
"I-ima...drugu...poljubio je..."
"Gad jedan.Eto vidiš da sam bio u pravu,a sad je najbitnije da se smiriš."
"Kako da se smirim?Poljubili su se.Pred mojim očima."
"Shh..."
Ivana nas je samo gledala u čudu.
Jungkook POV
Čim je uletila sa suzama u očima znao sam da je plan uspio.Jiminova stara draga prijateljica Dami ga je uspjela zavesti po mom nalogu i sad ona misli da je vara.Sve ide po planu.Divno.Ponosan sam na sebe,moram to priznati.
"Ne znam kako ću ih više moći gledati skupa. Ni njega,ni nju."
"Znaš,imam prijedlog."
"Koji?"
"U Busanu,imam jednu kuću u kojoj sam davno živio.Ako želiš,tamo možeš provesti neko vrijeme dok se ne smiriš,ta kuća mi ionako nije potrebna."
"Stvarno?"
"Da."
"A ne znam...Opet...Nedostajat će mi..."
"Zar ga želiš gledati s njom?"
"Ne."
"Onda ne moraš trpiti tu bol,lakše će ti biti dalje od njega."
"Ako tako kažeš,valjda si u pravu.Sutra ću već otići."
"Budem li ti nedostajao svrati."
"Važi."
Otišla je u sobu.Ostao sam sam s Ivanom.
"Eh ljubavi,sada ona odlazi a mi smo opet sami."
"Tako je."
Stavio sam joj ruku oko vrata i tako držao njenu glavu okrenutu prema sebi.
"Hoćemo li se opet zabavljati kada ode?"
"Itekako."
Poljubio sam je.
