"Ja ću ti objasniti Tae..Jimine ostavi nas na samo."
"Anđela pođi sa mnom u sobu."
"U redu.."
Jimin POV
Kada sam vidio što je Tae uradio Anđeli ostao sam zgrožen.Mislim jest istina da smo mi vampiri i ne bi me trebalo biti briga za nju,ali lijepo sam mu rekao da je moja i samo ja odlučujem što ću s njome raditi.I on tek tako iskoristi priliku što me nema i skoro je ubije.Čim ga se domognem razgovarat ću s njime i utuviti mu u glavi da je Anđela samo moje i ničije više vlasništvo.Ja odlučujem o njenom životu i njenom smrti.
"Daj da vidim što ti je uradio."
"Kao da te briga..."
"Rekao sam da se pomakneš da vidim to,nemoj da ti dvaput ponavljam."
"U redu,ne deri se na mene."
"A kao ti ćeš mi govoriti što ću raditi,ha?"
"Ne.. "
"Onda ti je bolje da šutiš."
Okrenula je vrat na stranu na koju je Tae ugrizao.Napravio je više ugriza i to jako dubokih.Lijepo sam mu rekao da je ne pokušava ubiti ili išta takvo.Ali ne.
"Što si uradila?"
"Molim?"
"Što si uradila da ti je ovo napravio."
"Ne znam."
"To nije odgovor."
Značajno sam je pogledao.
"Samo mi je rekao da to što si me ti poštedio ne mora značiti i da će on te da će me raskomadati što bi mu i uspjelo da nisi ti došao."
"Aha..."
"Vjerojatno i jer vam smetam."
"A čuj da si me pustila da te ubijem ne bi do ovoga došlo."
"I šta?Jesi.Jednostavno me pusti da idem,neću za ovo nikome reći."
"Haha znaš kako ću ti povjerovati.Nikada.Ostaješ tu do kraja tog tvog bijednog života do kojeg ti je tako silno stalo."
"Ne mogu ovako živjeti."
"Moraš.Šta ću ti ja?"
"Ah....Znaš šta radije me ubij nego da ovdje živim s monstrumima poput vas,daleko od svega,svoje obitelji,prijatelja i..."
"I koga još?"
"Nije tvoja stvar."
"Da,jest,jer sad ja odlučujem o tvom životu."
"Pa što čekaš,uzmi ga."
"Zasad neću,imam nešto drugo u planu."
"Što točno?"
"E ti bi sve znala a drugi da ništa ne znaju,e mala ne ide to tako."
Otišao sam do ormarića i izvadio iglu i konac te oblog.
"Š-što radiš s tim?"
"Imaš duboku ranu,moram ti je zašiti."
Na te riječi me samo začuđeno pogledala.U očima sam joj mogao vidjeti strah."Ne boj se."
"Ja se od same tvoje pojave bojim,a kamoli neću od igle."
"Imam rješenje da se riješiš oba straha."
"Kako?"
"Budeš li dobra dobiješ poljubac."
"Molim?"
"Da."
"Ne želim da..."
"O da,da,želiš...E sad misli na nešto lijepo...Ma o čemu ja govorim...Misli na što hoćeš samo šuti to je par sekundi,ja to brzo radim."
Nije mi odgovorila.Samo me pogledala u strahu.Znao sam da se boji i na neki način me nije bilo briga,no s druge strane...Ma kakva druga strana Jimine ti nemaš dobru stranu,ti si vampir.Polizao sam joj krv s rane,bilo mi je zadovoljstvo naravno,iako sam joj htio nastaviti raditi ono što je Taehyung započeo,uspio sam se suzdržati.Dao sam joj krpu da je može gristi tako da ne vrišti.Uzeo sam iglu,zatim konac kojeg sam uvukao u nj.Bacio sam pogled na njezine male,hladne ruke koje su se tresle,a njeno tijelo je drhtalo. Na neki način je razumijem,jer sam i ja jednom bio u sličnoj situaciji.
Bilo je to još davno.Imao sam tek pet godina.Majka me držala za ruku.Žurili smo doma jer je počela padati kiša,pa da ne pokisnemo.Kapi su padale jedna za drugom bez ikakve stanke,razmaka među njima,postajale su sve krupnije i krupnije,što nas je tjeralo da ubrzamo.Bili smo blizu kuće.Pustio sam joj ruku kako bih potrčao. No ,ne gledajući ispred sebe,u trenutku sam završio na tlu,raskrvavljenih koljena i ruku.Izgleda da su ispod bili komadići stakla na koje sam se rasjekao.Kako bilo da bilo,kad sam došao kući majka mi je morala zašiti ranu,i to me užasno boljelo.Nikad neću zaboraviti to bolno iskustvo,no ako išta,naučio sam kako drugima zašiti ranu.Uzeo sam iglu i pomoću par brzih pokreta zašio ranu kako bi što kraće i bezbolnije trajalo.Zatim sam joj izvadio krpu iz usta te joj primakao lice.Promatrali smo jedno drugo nekoliko trenutaka,a onda sam lagano primakao svoje usne njenima.Samo nekoliko milimetara dijelilo nas je od poljupca.Opustio sam se i spojio naše usne.
...
