Plamen ljubavi- štampana verzija priče

Jedanaesto poglavlje- Anđela

Prokleta suza izdajica i njena ruka na njegovoj, prokleta nek' sam i ja i ovo srce koje kuca i pjeva samo njegovo ime. Proklet nek' je i onaj ko mi je rekao da ću vremenom da se naviknem i proklet bio dan kad sam odlučila da dođem.

Oni će imati svoj dan, svoje vjenčanje, čula sam je kad mu je rekla...

Ona će imati sve što je bilo moje. Kad sam vidjela Irenu u bijelom i ozareno Borisovo lice, potom čula Marijine riječi u meni se duša stegla i mala vrela kapljica je protiv moje volje izašla iz mog oka pokazujući moju slabost. Ni sad mi nije jasno zašto sam ga pogledala, nije mi trebalo to. Ponovo sam mu pustila da vidi ono što nije trebao.

Maja sjedi pored mene i šuti, dok moji obrazi još uvijek gore od dodira njegovih dlanova na njima. Umalo me nije poljubio, a ja za malo ponovo poklekla. Kao da sinoć nisam dovoljno uradila kad sam mu otvorila vrata balkona. Nisam samo njih otvorila i toga sam svjesna ponovo sam otključa kapiju moje duše i pustila duh prošlosti i sadašnjosti da se uvuku unutra, svjesna da ću skupo platiti to. On je zabranjen, po ne znam koji put to ponavljam sebi dok vozim prema opštini u gradu. Obećan je drugoj. I ako je takav, on je na neki uvrnut način opet moj, a ja sam njegova. Grčevito sam stegla upravljač pokušavajući da pritisak u grudima iskalim na njemu.

Kolona automobila se kretala preko kružnog toka, sav saobraćaj je zaustavljen i gomila slučajnih prolaznika je posmatrala sve ovo.

„Samo što nismo stigle, a ti kao da na sahranu ideš. Pa dobro, majku mu, šta sam sam propustila", Maja je uporna i hoće da joj odgovorim. Bolje pitanje je šta nije propustila. A ako joj kažem uzrok mog stanja, moraću da ispričam i šta je bilo, ali mislim da nemam izbora.

„Ognjen se dogodio, Majo. Ognjen...", tako sam joj prepričala cijelu situaciju iz Borisove kuće, kao i ono što sam čula kad su Irenu izvodili iz kuće. Nisam joj još rekla da je bio kod mene u sobi, a ne mogu sad o tome, dovoljno sam loše i bez toga.

Još se gore osjećam sad kad sam vidjela Mariju uz njega i prsten na njenoj ruci.

„Ne znam, Anja, nisam ni ja neki stručnjak za život, ali brate, ta vaša situacija je poput filma. Ja kad vidim kako te gleda, jedino što mi pada na pamet je ljubav. Sva se naježim od toga, ne znam kako bi ti to objasnila. Iz tvoje priče znam šta se desilo, ali dušo, njemu na čelu piše da je tvoj.

Samo slijep to ne vidi. A ti si izgubljena bez njega. Dok, ona plavuša, što ima kilu pudera na licu je nebitna", izlaže ona svoja zapažanja i ja stajem na slobodan parking prostor. Da je nebitna ne bi nosila na ruci njegov prsten i ne bi se uvijala oko njega poput zmije otrovnice. Da je nebitna ne bi polagala pravo na njega niti bi govorila o njihovom danu s onolikim ponosom.

„Ja ću ostati ovdje, a ti slobodno možeš ići unutra ako želiš", Maja mi poklopi ruku i jako je stisne. Moja podrška u teškim momentima.

„Ja sam tu da ti budem podrška, a ne mislim ući unutra i zaustaviti vjenčanje. Mladoženja nije moj tip", znam da je ovo lupila da bi me oraspoložila i morala sam da se nasmijem.

„Izaberi nekog od njih pa neka bude tvoj tip", rukom pokažem ispred nas i gdje su stajali Nemanja i Igor s nekim djevojkama.

„Ja ću da uzmem Nemanju" k'o iz topa Maja izvali i totalno se uozbilji. Nemanja? Mislim nije on loš tip i izgleda super, ali znam da mu je brak propao zbog šaranja okolo. To nisu seoske priče, sam mi je to priznao.

„S njim možeš neobavezno da se družiš. Vjeruj mi, za to je majstor, ali nije za duge staze", namigne mi i uputi mi dobro poznat smiješak.

„Oduvijek sam željela seks u sijenu i na otvorenim. Mislim da ću da ispunim svoju maštariju dok sam tu", zamalo nisam umrla od smijeha kad je rekla to. Seks u sijenu... Šta joj sve neće pasti na pamet.