Vatreno Krštenje

18

 19 Septembar 1985

 Ivan

 Svi smo na svojim pozicijama Miloš je sa leve strane kuće Kepec sa zadnje a Radan pokriva desnu stranu. Od kada mi je sin otet ne znam da li više mogu racionalno da razmišljam, rešio sam da ja budem taj koi će da upadne u kuću. Upadam na glavni ulaz ne zatičem nikog skrećem u sobu levo i tu zatičem dvojicu na revetu kako spavaju. Vadim lisice i vezujem ih. Neću da ih budim ipak ljudi spavaju. Iskreno ni sam ne znam kako se nisu probudili od pucnjave koja je započela pre nekoliko sekundi. Izlazim nazad u hodnik i tu zatičem lika koji sa kalašnjikovim puca u vrata sobe koja gledaju ka levom krilu kuće gde se nalazio Miloš. Ja sam brzo nekoliko hitaca ispalio u njega pucao sam mu u ruku kuk nogu i mislim čak da sam ga pogodio u dupe ma da nisam sasvim siguran. Prilazim mu oduzimam mu kalašnjikov koji još nije bio u podpunosti prazan. Zatim sam otvorio vrata sobe u koja je ovaj pucao, video sam beli mrtvački sanduk, a malo zatim sam pokraj prozora video Miloša kako leži u lokvi krvi. Primetio sam da je pogođen i pokušao sam da mu mojom majicom zaustavim krvarenje. Preko motorole sam se javio centrali i  zatražio hitno nekoliko vozila hitne pomoći. Miloš je na trenutak otvorio oči i samo mi je desnom rukom pružio svoj c z 99. Ja sam to uzeo a kada sam sledećeg trenutka pogledao u njega već je bio u nesvesti. Ja sam ga budio zato što sam znao ako je budan da će tako da ima veće šanse da ostane živ ako je teže ranjen. Pucnjava je utihnula a u sobu je kroz prozor ušao Radan. Gde je Kepec upitao sam Radana. On me je samo čudno pogledao, rekao mi je da misli da je Kepec ranjen ali nije siguran i da se tamo iza rve sa nekim likom. Ja sam zamolio Radana da pripazi Miloša a ja sam otišao iza kuće da vidim šta se dešava. 

 Izvirio sam i primetio Kepeca i još jednog lika kako su ostali bez snage i kako su počeli bukvalno da grizu jedan drugog. Ja sam prišao i odvoioih, zatim sam ovom liku vezao lisice. Uneo sam ih oboicu u kuću a zatim su pristigle nekoiko patrola policije i 4 vozila hitne pomoći. Naravno prvo sam ih uputio na Miloša i Kepeca dok su ostali pokupili dvoicu ranjenih kriminalaca. Ona dvoica što su ležala u sobi bili su živi ali pod velikim dejstvom narkotika tako da je i njih hitna pomoć odvela. Ja i Radan smo ostali  tu i pretresali kuću sa još nekoliko naših kolega. U belom mrtvačkom sanduku nalazio se moj sin, srećom živ i zdrav valjda su ga tu stavili da niko ne bih proveravao. Posle nekih 2 sata otišao sam sa Radanom do bolnice. U bolnici mi je ona ista medicinska sestra koja nas je obavestila da je nestao Stefan Ilić saopštila da su naše kolege Savić Miloš i Isić Mihajlo povređeni. Za Miloša mi je rekla da je dobio prostrelnu ranu kroz lebvu ruku, zatim pogodak u levo rame i da je izgubio dosta krvi i da je trenutno njegovo stanje zbog gubitka krvi kritično. Za Kepeca mi je rekla da ima samo ugruvotine od tuče i da je stabilno ali da će ga zadržati do ujutru. 

 Moj sin je trenutno kod psihologa a on pokušava da sazna šta se tamo dogodilo. Od ostalih kolega sam saznao da je u podrumu kuće pronađena veća količina vatrenog, hladnog oružja i droge. Ali od Janka Ivanovića ni traga ni glasa. 

 Meni đavo nije dao mira i vratio sam se do mesta događaja, u jednoj fioci koja je bila zaključana i nigde nije bilo ključa mnogo me je zanimalo šta se nalazi. Izvadio sam svoj Kolt i puknuo jedan metak u bravicu. Fioka se otvorila a tu sam našao veliki broj ključeva od automobila, kao i ključeve od nekih objekata. 

 Uveče sam morao da pišem izveštaj o tome zato što će verovatno protiv mene i Miloša biti pokrenut disciplinski postupak zbog upada u kuću bez naloga kao i bez usmene dozvole načelnika odeljenja.