18 Decembar 1985
Ivan
Miloš me je sreo i video sam da je prilično ljut shvatio sam da je najbolje da ga ostavim samog i ipak malo da se pribere. Seo sam u jedan od svoih službenih automobila pošto smo stalno morali da ih menjamo makar ja i Miloš zato što smo adili na tako konpleksnom slučaju da nismo smeli da dozvolimo propust kao što se desio sa Savićevim Golfom pre nekoliko meseci. Došao sam ispred zgrade i otišao sam do svog stana tamo me je sačekala Bojana i rekla mi da je Miloš iz stana otišao ljući nikada i njen izraz lica i pogled koji mi je uputila govorili su da ga nikada od kada ga poznaje nije videla takvog. Nakon što sam pojeo sendvič a nisam planirao da se odmah vratim na posao seo sam u dnevnom boravku šaltajući kanale na televizoru. Nakobn nekih 5 minuta začuo sam više rotacionih sirena i kada sam kroz prozor bacio pogled na parking ispred zgrade video sam da su tamo parkirani nekoliko policiskih vozila i kako se grupa od jedno 5 do 6 policajaca kreće prema ulazu. Mislio sam da to nema nikakve veze ali samo nakon nekih 30 sekundi začulo se lupanje na moja vrata kao i zvono. Prišao sam vratima i otvorioih ne želeći da ih razvale kao neki divljaci. Da li su mi nalog za privođenje, stavili su mi lisice na ruke i odvelime prema vozilima.
Miloš
Nakon nekih sat vremena pošto sam izdao nalog za privođenje u moju kancelariju su ušetala 2 policajca koima sam dao zadatak da mi dovedu Ivana na saslušanje. Jedan od njih mi je rekao da kada su otišli do stana Jelanovića nisu njega tamo zatekli već nam je njegova žena rekla da je već bila patrola odnosno grupa od 5 ili 6 policajaca koji su ga priveli sa nalogom. Na prvi mah nisam shvatio šta se dešava dok mi je na kraju sinulo: "Centar ovde Avala 442 prijem" Centar "Avala 442 centar na prijemu" "Centre hitno pošaljite ekipe u stan Inspektora JElanovića upitanju je otmica više detalja naknadno prijem" "Avala 442 Centar primio šaljemo patrole prijem". Spustio sam motorolu tako jako na sto da su se policajci štrecnuli. Zgrabio sam svoj C z i proveravao metke u njemu uz reči "NEćemo tako da se igramo Janko Ivanoviću ne će tako biti dok je Milošu Saviću glave na ramenima ne". Mora da sam se toliko drao čim su me ona 2 policajca koja su još stajala u mojoj kancelariji gledala kao da nisam baš normalan. Kada sam primetio da još stoje tu viknuo sam na njih koliko me grlo nosi mislim da su me čuli i oni u podkrovlju: "Brzo spašavaj te njegovu ženu i sina idi te vas dvojica hitno do škole gde mu ide sin toje Vuk Karadžić a žena mu radi ma vidi u arhivi stao mi mozak trenutno ali ih morate spasiti!!"
Nakon što su ova 2 policajca izašla iz moje kancelarije uzeo sam motorolu i pozvao "Dunav 92 prijem ovde Avala 442" "Avala 442 Dunav na prijemu", "Dunav 92 Stefane je si ti" "Avala 442 Stefan je Miloše šta treba" "Dunav 92 hitno dođite kod mene u kancelariju nestalo je soli" "Avala 442 kada je nestalo soli jebote" "Dunav 92 hitno stanica" "Avala 442 stižemo Dunav završava" "Dunav 92 požurite Avala završava."
Nakon nekih 10 minuta u moju kancelariju su ušli Stefan, Đorđe i Aleksandar. Upitali su me kada je nestao Ivan inače za mene i Ivana je šifra bila so zato što smo bili kao začin bez kojeg se ne može odviti akcija. Objasnio sam im kako sam ga jutros sreo kako je ubijen Strahinja Jović u pritvoru snajperom, kako sam našao poruku na Ivanovoj Škodi kako me je Ivan ispalio i otišao na posao bez mene kada mu je javljeno na tako mogu reći naš kućni telefon, zatim sam im ispričao kako mi nisu da li da idem u stanicu, zatim i to kako sam sam otkrio da je ubijen Jović i naposletku to kako sam zatražio nalog za Ivanovo privođenje. Oni su me gledali u čudu verovatno su pokušavali da svare toliki broj informacija odjednom iskreno dok sam ih govorio i meni nije bilo sasvim jasno šta se sve to izdogađalo za samo nepunih 12 sati.
Novo poglavlje je tu molim vas neki komentar.
YOU ARE READING
Vatreno Krštenje
ActionRadnja prati rad Novo formiranog odeljenja Beogradske policije. Radnja počinje 1985 godine. Da li će Uspeti da se reši slučaj koji je obeležio tu deceniju.