10 Oktobar 1985
Miloš
Juče smo onog idiota odvezli do bolnice i savršeno me je boleo kurac šta on misli i još manje šta on govori ali ono što on zna moraće da izađe na videlo pa taman da me roknu kao poslednjeg kera. Ujutru kada sam ustao Ivan i njegova porodica još uvek su spavali a ja sam otišao da se istuširam. Kada sam se istuširao obukao sam farmerke i teget maicu kratkih rukava. Izašao sam iz kupatila i uputio se prema kuhinji tamo me je na moje veliko iznenađenje dočekao Ivanov sin. Ja sam ga pogledao a on je samo ćutao i gledao kroz prozor. Ja sam mu prišao i tapnuo sam ga po ramenu: "Šta je lafe nešto si se zamislio"? On "Jesam a čika Miloše baš sam tebe čekao". Ja "O baš mene to je zanimljivo čuti". On "Da želim da te pitam ko je mene oteo mami onog data"? Ja "Mislim odkud ti to ja to ne znam moraćeš to tatu i mamu da pitaš". Dok sam izgovarao ove gnusne laži dlanovi su mi se znojili ali ipak detetu od 8 godina nisam mogao reći tako tešku i bolnu istinu.
Na moju veliku sreću Ivan je ustao i ušao u kuhinju mali me je samo privukao i šapnomi da ništa ne spominjem od onoga što smo sada pričali, ja sam mu samo potvrdno klimnuo glavom.
Nakon što smo popili kafu uputili smo se ka policiskoj stanici. Na hodniku je Ivan krenuo prema svojoj kancelariji a ja sam otišao do sobe za ispitivanje negde na raskrsnici hodnika me je presekao Ivanov glas sa drugog kraja hodnika: "Miloše samo danas budi malčice nežniji prema osumljičenima". JA sam se samo nasmejao i uputio ka sobi za saslušanje.
Policajac koji je bio zadužen da čuva tu sobu rekao mi je da onaj prvi krizira po malo da drugi se još čvrsto drži ali onaj treći je još u nesvesti i nije moguć za saradnju. Ja sam se samo nasmejao i rekao mu eda mi iz pritvora dovede onog narkosa. Nakon nekih 5 minuta došao je policajac i ovog smestio na stolicu preko puta mene. Izgledao je baš kao narkoman koji krizira tako klasično. Ja sam ga pitao onako tihim i smirenim glasom: "Kako si danas kako je bilo noćas u našem hotelu"? On "Užasno sam i ne bojse ništa ti neću reći". Ja "ZAnimljivo a ja sam baš hteo nešto da ti poklonim". On "Šta bre"? Ja "Polako smirise evo ovo i pokažem mu na polu prazan špric. On "Ivanović je smešten u jednoj baraci na nekoj planini nisam tačno siguran kojoj ali on ne silazi u grad sva njegova pisma idu preko nekog poštara sa te iste planine". Ja "Uredu hvalati evo ti ovaj špric ali prvo pomiriši šta je to u njemu" On je pomirisao i samo me je besno pogledao "Pičko pandurska ovo nije heroin žuto zajebosime ovo je sok od jabuke". Ja sam se onako pokvareno nasmejao "Kaed nemaš ništa dobro je i bil0o šta da dobiješ srećno u daljem boravku u našem hotelu momak".
Otišao sam do Ivana i ispričao sam mu šta sam saznao konstatovali smo da će mo uz ličnu potragu morati da uključimo i lokalne policajce sa tih područja naravno ako sve to odobri ministar.
Novo poglavlje je tu
Agent_35 hvala na komentarima.
YOU ARE READING
Vatreno Krštenje
ActionRadnja prati rad Novo formiranog odeljenja Beogradske policije. Radnja počinje 1985 godine. Da li će Uspeti da se reši slučaj koji je obeležio tu deceniju.