Vatreno Krštenje

46

 21 Decembar 1985

 Miloš

 Sinoć kasno smo stigli u Beograd ja sam lično vozio kola u koima je bmo našli a moja sestra je idalje u komi. Najgora stvar je što mi je pričao sve vulgarnosti o mojoj sestri i Milici što zaključujemo da mu se pouzdano zbog njegovih izgovorenih reči na teret stavljaju i silovanja pored nekoliko ubistva pljačke nekoliko pokušaja ubistva kao i bombaške napade na državu zbog one bombe ispred policiske stanice. (Kada je stradao Milošev prvi službeni auto beli Golf) Na teret mu se stavljaju za sada 3 otmice ali ko zna šta će sve da se otkrije tokom ovog saslušanja. 

Po mom naređenju Janka Ivanovića su stavili u jednu ostavu bez prozora zbog toga da ne bi mogao da bude ubijen iz snajpera kao što nam je to bio slučaj sa njegovim najbčližim saradnikom. Kada smo već kod smrti njegovog najbližeg saradnika sumljase i da on stoji iza njegovog ubistva zato da bi prikrio dokaze.

 Ujutru sam došao u stanicu odlučniji nego ikada pre da nešto obavim kako želim. Rešio sam da me gad ne isprovocira zato što akoga ubijem od mrtvog njega logično ništa neću saznati. Došao sam prvo kod Jovana u kancelariju ion mi je čestitao za vrhunski obavljen posao. Kada sam na putu ka sobi za saslušanja sreo bilo kog zaposlenog svi su skidali svoje policiske kape i naklanjali mi se. Ja sam im svima zahvaljivao i napokon kada sam stigao i uhvatio se za kvaku vrata od sobe za saslušanje začula mi se motorola. Avala 442 javise! "Avala 442 na prijemu", "avala 442 ovde centar hitno se uputite u kancelariju direktora Simeljića", "Centre Avala razumela". 

 Samo sam ne zadovoljno odmahnuo glavom i uputio sam se ka trećem spratu kod onog matorog odvratnog lika u kancelariju. On me je pozvao samo da bi mi čestitao kao i da mi saopšti da mi je upravo zbog hrabrosti i sposobnosti u akcijama prekinut pripravnički staž i da zvanično dobijam čin Inspektora. Ja sam mu se zahvalio i zamolio sam ga da mi dozvoli preko v4remeni rad zato što želim da sve saznam od onog jebenog Ivanovića. Dopustio mi je poželeo mi je sreću i odlučio sam da sada ne ometano odem da podpišem rešenje o unapređenju i da saslušam Janka Ivanovića.

 Došao sam u sobu za saslušanja i rekao sam mladom policajcu da mi iz pritvora dovede Janka Ivanovića. Policajac je doveo Ivanovića i po protokolu za opasne kriminalce vezao ga je i lisicama za stolicu. Došao sam do njega i pretresao ga nije imao ništa kod sebe on mi je odma sa oštrinom u glasu rekao da će mi sve ispričati i da nije on najkrivlji za sve i da mora da otvori svoju dušu. Seo sam za sto a on me je pogledao i nasmejao se: "O jadni pajkanu zar si stvarno pomislio da ću ti sve tek tako reći". Nisam slagao sam. Pa nek nisi ali hoću piši. 

 Da pišem rekao sam sa uzdahom.

 Sledi novo poglavlje uskoro verovatno se bližimo kraju a to se kod mene nikada ne zna.