Vatreno Krštenje

41

 18 Decembar 1985

 Miloš

 Jebote ne mogu da još skopčam u glavi šta mi je ovaj rekao.  Ako izaberem Milicu da spasem svoju porodicu, u ostalom da izaberem Ivana ministar bi me izbrisao sa lica zemlje dok ako izaberem nju mog prijatelja, mentora, saradnika i glavu jedne porodice ostavljam na milost i ne miolost zločincima prve klase. Prosto ne znam šta a radim i tako razmišljajući nisam ni primetio da još držim slušalicu u ruci i da blenem bledo u jednu tačku. Kada sam se osvestio spustio sam slušalicu i samo sam rekao da vrati momka u pritvor i da ja moram nešto hitno da obavim. Otrčao sam do svoje kancelarije i zgrabio sam svoj cz. Otrčao sam do garaže i seo sam u Crni Mercedes brzinom svetlosti sam izleteo iz garaže tako da se jedan patrolni Stojadin zamalo prevrnuo kada je vozač izbegao direktan sudar samnom. Punim gasom sam se uputio prema ministarstvu. Molio sam se bogu da ne poginem od moje lude vožnje i bukvalno nema raskrsnice na kojoj nije bilo crveno, ali takođe nema raskrsnice na kojoj sam ja se zaustavio. Uleteo sam na službeni parking ministarstva i parkirao sam se pored ministrovog sivog Audija. Uleteo sam u zgradu protrčavši pored obezbeđenja. Potrčao sam uz stepenice jer sam znao koliki sam baksuz da će mi se lift zaglaviti. Kada sam dotrčao do četvrtog sprata samo sam jednim klimanjem glave pozdravio momka na ulazu u sprat. Dotrčao sam do kancelarije ministra i brzo sam se prijavio kod ljubazne sekretarice. Ona me je videla onako ljutog i brže bolje me je prijavila kod ministra uz reči koliko sam primetio "Onaj vaš Savić će da mi demolira kancelariju ako ga ne primite odmah delujje tako kao da će sve da digne u vazduh. Ministar se samo naslušio ne sluteći šta ću lično ja da mu saopštim kada mu uđem u kancelariju. Sekretarica me je obavestila da uđem a ja sam joj u znak zahvalnosti samo klimnuo glavom. Izdeklamovao sam mu sve o pozivu Janka Ivanovića a on je samo sedeći u svojoj kožnoj fotelji coktao i slegao ramenima. Nakon takvog njegovog reagovanja samo sam tresnuo rukom o sto tako da je sve što je bilo na stolu palo na pod i iz sveg glasa sam dreknuo "Alo čoveče šta ja da radim meni su muda u procepu pomozimi a ti tu cokćeš ajde reci recimi ajde šta ja da radim!!" Ministar je zatim ćutao i ja sam se razočaran sručio u fotelju i tada mi je sinuo predlog koji ću da iznesem ministru. Rekao sam mu kako ja smatram da on Milicu svakako neće ubiti nego će da pokuša da je prošvercuje na bliski istok zato što je ipak devojka ribetina a za takve se na bliskom istoku dobija ogromna lova i siguran sam da nebi on rizikovao tih par miliona maraka koliko vrede takve ženske. On se ne voljko složio da ja izaberem Ivana ali mi je takođe rekao da vodim računa.

 Izleteo sam iz ministarstva i istom brzinom kojom sam i došao vratio sam se do policiske stanice. Bukvalno sam otišao da nastavim sa ispitivanjem jer ipak moja želja da izaberem Ivana da bude pušten je ispunjena odnosno dobio sam blagoslov od ministra dok je jedan deo mene bio šta ako umre devojka zbog loše moje procene. Na ispitivanju sam uspeo da saznam da Ivanović na Miroč planini ima svoje skladište oružja ali to nisam imao vremena da proverim. Otišao sam kući i Ivanovoj ženi Bojani sam saopštio lepe vesti da ako sve bude u najboljem reedu Ivan će da se vrati kući. Za njegov život sam se trudio da garantujem dok za zdravlje nisam bio sasvim siguran. 

 Novo poglavlje je tu molim vas komentariši te ovakav splet događaja.