Vatreno Krštenje

32

 20 Oktobar 1985

 Miloš

 Pada lagana kišica mi smo od ministra dobili dozvolu da iz svake policiske stanice možemo dobiti 10 policajaca po smeni tačnije to ispada 30 policajaca po opštini. Iskreno bolje išta nego ništa od takvog čoveka nisi ni mogao očekivati bog zna kakvu pomoć. Sa tim policajcima ja Ivan i Radan češljamo meni je zapala jutarnja smena od 6 do 2. Krenuli smo uz neku uzbrdicu koja vodi prema šumi na planini Rudnik. Išao sam tako zajedno sa uniformisanim službenicima mupa. Na jednoj raskrsnici na ulazu u šumu smo se podelili grupa od 5 policajaca je otišla levo a ja sa još jednom grupom policajaca sam otidesno. 

 Hodao sam kroz šumu i sve što sam čuo bilo je krckanje grančica pod mojim čizmama. Pretragu terena je još otežavala sitna kišica koja pada. Negde oko pola devet učinilo mi se da sam na jednom proplanku udakljini spazio neku kolibu koja je na divlje građena. Samo sam uzviknuo ali dovoljno tiho da me nečuje niko osim tih 5 ljudi. "Imamo nešto"! Okrenuli su se prema meni i upitno su me gledalli. Dole na proplanku uzviknuo sam i pokazao rukom iza gomile drveća na jednom proplanku koji je nekih 50 metara daleko od nas. Svi su povadili pištolje stim da ja moj nisam ni ispuštao iz ruku od kada smo ušli u šumu. Kaa smo se približili kolibi čovek iz kolibe je pripucao na nas ispred mene je skočio jedan policajac da me zaštiti ali je on pogođen pao na zemlju pružio mi je svoj pištolj i rekao mi je da se čuvam drugi policajac mu je  previo ranu a ja sam lagano ušao u kolibu. Zapravo to nije bila koliba već ukopana dvospratnica i u njoj sam zatekao 4 lika u koja sam odma ispalio po 2 metka. Oni su pali na zemlju i viknu li mi da se čuvam. Ja sam se samo nasmejao i krenuo sam dalje da pretražujem prostorije video sam jedan dugačak hodnik i u njemu je bilo suviše mračno iz njega je izleteo čovek sa kalašnjikovim i zapretio mi je da spustim oružje on još nije ni stigao da izgovori ja sam mu već ispalio 3 metka dva u stomak i jedan u glavu. Pao je kao pokošen a ja sam uzeo njegov kalašnjikov i prvo sam proverio da li je šaržer pun i kada sam se uverio da jeste ceo okvir od 30 metaka sam ispraznio u mračan hodnik. Kada sam to uradio izleteo sam iz kuće gde su me zapanjeno gledala 3 policajca zato što su onaj ranjeni i onaj drugi otišli prema kolima da bi ga ovaj naš kolega odvezao u bolnicu. Za ovu pucnjavu su saznali svi i na lice mesta su već pristigle policiske patrole da osiguraju lice mesta. 

 U trenutku kada su stigli oko 50 policajaca jedan je uzviknuo pazi ja sam se okrenuo ali mi se već nož našao u butini. Ja sam samo izvukao nož iz butinei tada sam skočio na njega vezao sam ga svojim lisicama i tek tada sam shvatio da je ispred mene velika bara moje krvi i samo sam osetio da mi se oči sklapaju i više se ničega nisam sećao.

 Novo poglavlje je tu!!

 Molim vas ostavite komentar!!