29

16 3 0
                                    

 9 Oktobar 1985


 Miloš


 Onog dana sam sve ispričao Ivanu šta se desilo kod ministra i šta smo postigli na poslu na Kipru, Ivan je samo slegao ramenima i rekao je da nismo ludi da se vraćamo nazad na Kipar i da je to preveliki rizik. Ja se sa Ivanom slažem u podpunosti zato što on nije mrtav nego je samo u komi Kiparska policija očeku je da će se izvršilac vratiti na mesto zločina da potvrdi taj svoj posao. Ministar je vršio sve veći pritisak na nas dvojicu da je to već postajalo ne podnošljivo ali smo mi bili pritome da se ne vraćamo na Kipar. Odlučili smo da danas dapadnemo jednu od onih adresa gde je mogućnost da se nalaze taoci ili otmičari a možda i jedni i drugi šta ja znam operativni podaci ne mora da budu uvek tačni. Pozvali smo Radana i još nekoliko specijaalaca to jest jednu patrolu interventne jedinice. Momke iz interventne sam  ja dobro poznavao zato što su se družili odnosno i sad se druže sa mojim burazerom. Tih momaka je bilo troica zvali su se Aleksandar Đorđe i Stefan. Aleksandar je bio onako nabijen vidi se da je jeo ili da i sada jede puno ali se takođe vidi njegova fizička snaga a lik ima tako dobroćudnu ali pre svega zajebanu facu, dok Đorđe je slične visine kao Aleksandar ali je dosta mršaviji ali takođe malo ima stomak, ali se i na njemu vidi sirova ljucka snaga. Stefan je bio malo ivši od ove predhodne dvojice ali je u odnosu na ovu predhodnu dvojicu bio premršav. Ivan je jednom prilikom prokomentarisao za Stefana da je mrvica ali je Stefan u nekim ranijim akcijama pokazao takvu žilavost da je to ne verovatno. U predhodnim akcijama mislim na to dok ja još nisam došao u tim a ovu priču za žilavost mi je pričao Ivan dok smo satima dežurali na terenima. 


 Ivan i ja smo seli u nekog Sivog Mercedesa  dok je Radan povezao Maricu u slučaju da zateknemo otmičare da možemo da ih potovaramo ali siguran sam da ću Ivanović Janka lično ja u ovom Mercedesu malo da provozam. Prva lokacija je bio jedan stan na periferiji. Stan se nalazio u jednoj oronuloj zgradetini i bio je u prizemlju što nam je punootežavalo napad u stan zato što nas je bilo veoma malo i za upadni tim i za  celokupno opkoljavanje stana. Znao sam ja da je malo ali šta mogu kada je naređeno da operacija mora da se vodi sa minimalnim brojem ljudi. U upadnom su bili Aleksadar Đorđe i ja dok su Ivan RAdan i stefan pokrivali spolja. Oko 23 sata upali smo u stan uz uobičajeno dranje policija lezi dole. Ja sam uleteo u prvu prostoriju desno i to je bilo kupatilo nisam zatekao ništa. Aleksandar i Đorđe ne znam gde su otišli ja sam malo pronjuškao po kupatilu i ispod daske vece šolje sam našao 3 paketa belog. Uzeo sam te pakete rukavicama i stavio ih u kesicu da ih predamo labaratoriji na ispitivanje. Kada sam napustio kupatilo ispred vrata kupatila me je sačekao Aleksandar i rekao mi je da neidem u dnevni boravak prema kojem sam se zaputio. Ja nisam imao predstavu zašto mi to govori ali sam i dalje hodao prema tamo on me je uhvatio za ruku i naglome je povukao ka izlaznim vratima i rekao mi je oštrim glasom "Brate jer sam ti rekao neidi tamo ti si zapeo"! "Dobro brate koji ti je kurac i ja sam upadni tim nisi mi ti šef da mi određuješ šta ću da radim i kakoću", u tom trenutku sam video kako na parking skreću kola hitne pomoći pod punom brzinom i meni je bilo sve jasno.


 Novo poglavljeje tu uživajte.

Vatreno KrštenjeWhere stories live. Discover now