ONA PRIPADA MENI

Worthless

Vucem zubima njene nabrekle bradavice, dok se ona uvija od uzitka, pustajuci nejasne zvuke, zbog mojih prstiju u njenim ustima. Ulazim prvo prstima u nju, sve grublje i grublje. Stavljam 2 prsta, pa 3, zatim joj trljam klitoris dok ne svrsi..
Onda je bacim na kolena ispred sebe i naguram joj skoro ceo u usta. Ne znam ni gde, a ni kako joj stane, ali ipak ona to moze. Kurva. Okrenem je na ledja, bacim na krevet i brzo udjem u nju, takodje nastavivsi da brzo ulazim i izlazim iz nje. Zatim i sam svrsim. Nakon toga svako na svoju stranu kreveta i pocinje paklena noc, iscekivanja kada ce ona da ode.
Dodje mi da je probudim i oteram kuci. Ali, ne to bi bilo ruzno sa moje strane.
Nekako i zaspim, a ujutru je vec nema.
Ustajem iz kreveta i cujem Loren, kako sprema dorucak. Moj dorucak je u glavnom neki smoothi ili samo neko povrce, voce sa dosta proteina. Povremeno se bavim kosarkom, a skoro svakodnevno treniram u teretani. Vegan sam i zdravo se hranim zbog toga uvek moram da budem spreman na buku secenja i blendera... Vreme je za teretanu. Imam je u kuci. Jedini nacin, da svakodnevno stizem da odem u nju, drugacije ne verujem da bih uspeo.
Kada sam zavrsio krenuo sam da se istusiram i pronadjem popeglano odelo za posao.
Izlazim iz kuce, ali neverovatno je hladno. Vracam se nazad i uzimam topliju jaknu i ako, ova sto sam je imao na sebi je jedna od toplijih. Ulazim u auto i palim grejanje pokusavajuci da shvatim kako sam se ovako smrzao za samo 30 sekundi, dok sam sacekao da se otvori garaza i usao u auto.
Svuda je inje i mraz, a sneg je na ponekim mestima, ostao od pre nedelju dana kada je padao. Pre posla svratio sam u jedan obliznji market da kupim sampanjac, zbog proslave saradnje sa parterom iz Pariza.
Uzimam sampanjac i dolazim do kase. Ispred mene je zena koja mi je jako poznata. Pa to je ona cistacica.
"Gospodjo vas racun je 10$, a vi ovde imate samo 5$" rece prodavacica.
"Ja.. izvinite mogu li da vratim ovo dvoje.." rece cistacica pokazajuci na neki namaz i mleko. Ostao joj je samo hleb u kesi.
Ubacujem se : " Ja cu platiti u redu je spakujte joj sve to.." rekoh stavljajuci sampanjac na kasu i placajuci racun.
Nisam pogledao izraz lica devojke kojoj sam platio sve.
Ali kada sam pogledao bila je postidjena, gledala u pod i ponovila par puta kako joj ne treba ni mleko, ni taj namaz.
Bila je cini mi se ljuta. Cudna reakcija. U glavnom kada zenama nesto placam, budu sve bolje i veselije.
Izvadio sam 100$ i platio to, nista sitnije nisam imao.
Bilo mi je glupo, sve sto sam ucinio. Njena reakcija me je, zacudila.
Samo sam hteo da pomognem.
"Izvini ako sam te uvredio na ovaj nacin, ali rekao sam ti i onda kako zelim da ti se oduzim za  psa, ako me se secas.."
"Mislim da sam Vam i tada rekla da niste meni nista duzni, i da ne treba da placate moje dugove. Svakako ja cu vama ovo vratiti."
Nisam stigao ni da kazem da nema potrebe, uzela je kesu i izletela napolje.
Potrcao sam za njom, ali nje vec nije bilo.
Vratio sam se u kancelariju i sa kolegama proslavio tu saradnju. Ostatak dana sam zavsavao dokumenta vezana, za moj put u Pariz za meces dana. Bicu tamo neko vreme, u firmi mog poslovnog partnera.
Kada sam zavrsio sa time, uzeo sam jaknu i krenuo kuci. Bio sam previse umoran, za bilo kakvu vrstu sponzorusa i kurvi veceras, a i takodje pomalo zatecen onom devojkom. Ja cak ne znam ni njeno ime.
Izlazim iz firme i krecem do auta. Odjednom ispred mene se stvori ona devojka.
"Gospodine.. ja.." zamucala je predamnom, ali tog trena kada je rekla to gospodine, cudan osecaj sam osetio u medjunozju. Do te mere cudan da mi je cak bilo neprijatno.
"Donela sam vam novac, hvala vam za onda, ovo je nadam se dovoljno." rece dok vadi 10$ i gura mi u ruku.
"Ne, ja to ne mogu da prihvatim.. ja zeleo sam da vas castim necime.. zbog onoga."
"Nema sta vi mene da cascavate, hvala vam na pozajmici, ovime vam vracam." Ostavi te pare u mojim rukama i ode.
Gledao sam kako mi verovatno daje svoj poslednji dinar i stajao ukopan u mestu.
Osvestio sam se, a ona je vec bila 10 metara od mene. Viknuo sam je da stane.
Okrenula se, gledajuci me nekim tuznim pogledom, crvenih obraza, drzeci se rukama skupljena od hladnoce. Otrcao sam do nje.
"Hej, slusaj... posto znam da si ti radila u onom restoranu kao cistacica, ako zelis mogu da ti dam posao cistacice u mojoj firmi. Bilo bi mi zadovoljstvo" rekoh ni ne razmisljajuci da sam potpunoj strankinji dao ponudu za posao.
"Ja... ne znam. Mislim da.." rece gledajuci nesigurno u pod.
Skinuo sam svoju jaknu i ogrnuo je posto sam video, da sto je ja vise zadrzavam to je njoj hladnije. Napravila je na kratko zadovoljan izraz lica, ali ubrzo ga je skinula i svukla jaknu sa ramena na dole. "Ne moras odmah da prihvatis, znas gde me mozes naci uvek. Ja sam direktor ove firme. " rekoh pokazujuci joj na svoju firmu i pokusavajuci da ostvarim kontakt ocima i ako vidim da ce to tesko ici.
"Hvala vam na ponudi, ali moram da razmislim.." rece vracajuci mi jaknu i odlazeci ubrzano u suprotnom smeru.
Ostao sam zatecen njenom pojavom. Nista specijalno nije uradila, a opet drugacija je. Ali, ne znam jos kako. Da li zato sto je siromasna i neobrazovana. Mada, i ako je cistacica, zvuci kao da ima 2 fakulteta. Mozda je moja procena ljudi losa.
Ulazim u auto i odvozim se kuci. Sledece sto radim jeste, da sam ceo ostatak dana razmisljao o ovoj neznanci. Pas kog je spasla, ja upravo dovezla jedna privatna veterinarska firma. U koju sam ga odveo. Zelim da ga usvojim. Bilo je to malo veće štene haskija. Kada su ga uveli u kucu, radosno je potrcao ka meni i ako sam video da šepa na onu nogu. Podigao sam ga i odlucio da ga nazovem Alfy.

Bio je presladak. Ali, on je bio jos jedan okidac, da razmisljam o onoj devojci.
Kao da je imalo nesto iza tog nesigurnog glasa, tih punih usana, te cupave pundje, tih gipkih pokreta kada hoda, i kada je pomagala Alfiju.. ma ajde.. kao da je bitno. Ipak ona je samo jos jedna zena. Verovatno cim bi znala da imam pare, trcala bi kao ostale. Mada, ona vec zna.. ne znam u sta da verujem.