ONA PRIPADA MENI

BREAK UP

Sve vreme dok se vozim do kuce, razmisljam o Evi. Zasto je plakala u snu? Ko je Ema, koju ona doziva? I pored toga, pocinjem li da padam na nju? Zaljubljujem li se ja to u nju? Sta mi se desava?
Vidim 30 propustenih poziva od Olivie, cim dodjem kuci zovem je i raskidam sa njom.
Takvo nesto je nedopustivo. Pogotovo ako to neko nije zasluzio.
Ulazim u kucu i bacam kljuceve na sto. U glavi mi je neverovatna zbrka. Zovem Oliviu i kazem joj da dodje kod mene. Prekidam joj vezu pre nego sto kaze ista drugo.
Nakon pola sata, vidim da ulazi auto i parkira se ispred moje vile.

"Pa dobro Davide, koje objasnjenje imas sto si onako pobegao sa sopstvenog rodjendana, a i od mene?" Utrcavsi u moju dnevnu sobu upitalaje nervozno.
Nasmejao sam se nervozno.
"Olivia, osobe kao ti ne zelim nikad vise da vidim. Mislio sam da si drugacija... prevario sam se kao i za ostalu gomilu sa kojom sam bio." Rekoh toceci jos jednu casu viskija.
"ONO STO SI SINOC REKLA ONOJ DEVOJCI JE ZA MENE NEOPROSTIVO!" Viknuo sam na nju.
"Davide, sta to? SVE OVO ZBOG CISTACICE?  Sta treba da pomislim, da je famouzni David Guella zaljubljen u cistacicu?" Rece, a meni samo sto plamen iz ociju nije izasao.
"Olivia, idi nadji nekog drugog, da ti leci komplekse. Plasi me cinjenica da ces zauvek ostati takva. Neeces videti dalje od svojih ociju ili ipak kreditne kartice." Rekao sam joj i pokazao joj na vrata.
Nesto je promumljala i samo izasla.
Pao mi je kamen sa srca. Osecao sam obavezu prema Evi da ostavim Oliviu. Sta se desava to sa mnom i Evom?
Veceras ona i ja idemo u Pariz. Sta sve moze da se desi tamo... nasmejao sam se..
Spremam kofer i uzimam telefon da je pitam da li se ona spremila.

Eva P.O.V.

Spremam u ranac 2 dukserice i jedne pantalone, druge imam na sebi. Kofer, koji sam imala, je pukao ili bolje reeceno pojeli su ga misevi i bube u onom ormaru.
Navlacim jaknu i sedam na krevet, nervozno iscekivajuci da krenem. Putovacu sama sa njim, kakve su ti to misli Eva?
On je tvoj direktor, sta si se umislila...
Al opet sama pomosao na to da cu ici sa njim na putovanje me raduje.
Moje misli prekida moj telefon koji vibrira u mestu.
Ustajem i uzimam telefon, zove me on. Da! On je...
Javljam se kao pomahnitala..

David P.O.V.

Jedva cekam da joj cujem glas. I sama pomisao da cemo sami biti u Parizu me neverovatno raduje.
"Mr, Guella ja sam spemna, ovaj zdravo.. jao boze izvinite sto ovoliko pricam.." rece ona, ne znam da li mi se cini, ili sta vec, ali uzbudjeno.
"Zdravo Eva, drago mi je da si spremna, neces ici sama do aerodroma doci cu po tebe. Budi spremna za 2 minuta." Rekoh umirajuci od uzbudjena, praveci se da sam hladan.