ONA PRIPADA MENI

New girl

Na kraju igre Hary nas je upoznao sa njom. Ona se sve vreme stidno smeskala i gledala u pod. Podseca me na nekoga.
"Ja sam Olivia, drago mi je." rece gledajuci me jebozovnim pogledom.
"David, takodje!"- rekoh skretajuci pogled sa nje i razmisljajuci i dalje na koga me podseca.
Odlazim to vece kuci i razmisljam  o ovoj devojci. Nesto je kod nje privlacno. Ali, i dalje je gledam kao i druge.

...

Dolazim u firmu. I ulazim spreman za danasnji sastanak. Ovo mi je jako vazno.
Do mene dotrci nova sekretarica sa nekim nerazumnim strahom na licu.
"Mr. Guella, imamo veliki problem..."
"Sta se sad desilo, nisu valjda otkazali sastanak?" Pitao sam uplaseno.
"Ne, vas prevodioc je otkazao danasnje prevodjenje, zbog iznenadne bolesti, a drugi i jedini kog smo imali nije u graru trenutno.."
Hvatam se za glavu i postajem sve nervozniji.
"Slusaj pokusaj da pronadjes nekoga u firmi da zna francuski jezik, reci da je hitno, bar da zna za neki srednji nivo. Poludecu u ovoj firmi!"
Odlazim ljuto u svoju kancelariju i pokusavam da smetnem misli sa ovoga, pakujuci neke dokumente. Vec 2 sata ovo radim. Za sat vremena dolaze. Kraj.
Kucanje na vratima...
"Izvinite ja.."- rece ona cistacica Eva.
"Ne sad Eva, cisti negde drugde, kada odem onda dodji ovde.." -rekoh ni ne pogledavsi je u oci, a iskren da budem imao sam neku zelju.
Otisla je ne rekavsi nista.
Opet kucanje na vratima posle 10 minuta.
Moja sekretarica.
"Mr. Guella, da li je dolazila?" Upita me cekajuci moj odgovor.
"Ko?" Upitah zacudjeno.
"Pa ona Eva, znate, cistacica.. ona zna francuski." Rece ona dok se na mom licu pojavi neobjasiva faca.
"Sta bre? Kako ona zna? Ona je cistacica?" Upitah.
"Daa, to smo i mi rekli, ali onda je pocela da prica i sve sto je rekla je proverio onaj prevodioc koji je van grada. Kaze da je neverovatno kako ga tako dobro zna, a ne zivi tamo."rece, a meni vec znoj krece niz celo.
Malo pre sam je bukvalno oterao, a ona je dosla da mi pomogne. Zasto sam uvek takav idiot.
Jos sam je i uvredio.
Izlecem iz kancelarije, ostavljajuci onu sekretaricu da prati pogledom, dok trcim kroz hodnik.
Gde je mogla da ode. Negde cisti sigurno. Moram joj se izviniti, ipak sam je oterao, a htela je samo da pomogne. Kakva sam budala ispao.
Vidim je. Nosi kofu punu vode niz hodnik, i metlu trazeci mesto gde ce cistiti.
Prilazim joj...