ONA PRIPADA MENI

Paris 7.

Zbog iznenadnog rodjendana mog partnera, nas boravak je produzen 2 dana duze. Kad kazem iznendanog, tako je, nije mu bilo u planu da ga slavi, ali ipak, na nagovor njegove zene on je odlucio da napravi veliku proslavu u jednom lux restoranu.
Taj rodjendan je sutra. A, danas sam odlucio kada smo zavrsili sve sastanke da odemo i prosetamo se ulicama Pariza. Odavno nisam nikuda setao.. zelela je i ona, bila je uzbudjena jako, zato sto sam joj rekao da cu je voditi i na vrh Ajfelovog tornja. Ja sam, mada, tamo bio 3 ili 4 puta i nije mi toliko prelepo, ali mozda se taj pogled i mesto promeni kada je ona tu.
"Sponzoreva odeca" je i dalje morala da se nosi.
Moram priznati, da se non stop raspituje ko je taj covek. I da je bas zanima. Plasim se da ne sazna pravu istinu. Ipak ne zelim da se oseca lose zbog mene.
Obukli smo se i krenuli.
Prolazili smo trgovima i bulevarima.
Zeleo sam da ova setnja traje sto duze.
Posmatrao sam je kako zaljubljeno gleda sve oko sebe. Pariz je grad mode. I njegove ulice su pune dizajnerskih radnji. Ona ni u jednu nije pogledala, ali se zato zaustavila kod svakog psa ili macke da pomazi, pevala je sa ulicnim pevacima...
Da, ulicni pevaci... svirali su pesmu koju sam i ja znao.
Stala je, slusala i u sebi sričući usnama pevala pesmu, a zatim pocela i da igra.
Pridruzila se svojim glasom i pevala sa tom devojkom, koja je to pevala za novac.
Svi su se okupili i gledali, a i slusali njih dve.
Bila je ocaravajuca..
Gledao sam je pravo u oci i nasmejao joj se u smislu svidjanja toga sto ona radi.
Gledala je u mene sve vreme. Pevala mi je tu pesmu. Mozda i nije namerno, ali tako je izgledalo. Ne znam francuski, ali znam sta ta pesma znaci. O ljubavi je i zaljubljivanju.
Gledali smo se sve vreme i atmosfera je bila savrsena, ne samo nama nego i svima na tom trgu.
Kada je zavrsila pesmu nastavili smo dalje.
Setali smo ispod nekog mosta, bilo je 20h vec.
Seli smo na jednu klupicu koja je bila tu.
"Ovaj dan je predivan bio, bas sam se lepo provela, da li je vama bilo lepo?" Upitala je uzbudjeno.
"Eva, veruj mi, ja nikada nisam imao lepsi dan."
Na prvu se, iz nekog razloga nasmejala i postidela, a onda je ostvarila kontakt ocima sa mnom.
Gledali smo se i cutali. Jedino sto se culo jeste, granje na drvecu koje se mrda od vetra i auti kako prolaze iznad nas.
I dalje smo se samo gledali. Nesto se desavalo. Kao da smo se povezivali. Kao da sam zeleo samo da je gledam, da je citam pogledom, a mozda smo zeleli i vise. Medjutim, do nas je dotrcao neki mali pas i poceo da skace oko nas.
Malo smo se igrali sa njim i nastavili svoj put. Ipak sam joj obecao obilazak Ajfelovog tornja.
Za manje od 5 minuta gledali smo u tu kulu, obasjanu najlepsim svetlima. Svaki momenat blizu nje postajao je sve romanticniji i lepsi.
Do mene je dotrcao jedan mali decak i dao mi ruzu, a onda mi pokazao pogledom na Evu, govoreci mi pogledom da joj dam tu ruzu.
Dao sam mu prvih 5€ koje sam izvukao iz dzepa, a onda se okrenuo prema Evi i dao joj ruzu.
Uzela je ruzu u svoje ruke i primakla je da je pomirise i gledajuci me sve vreme u oci.
Osmehnula se, drugacije nego inace. Milo, nezno i kao da su je emocije obuzele.
Od mog osmeha nastao je ozbiljan izraz lica, posmatrao sam je, tako savrsenu, tako nesavrsenu, ali opet za moje oci definitivno predivnu.
Bas u tom trenutku, red za penjanje na Ajfelov toranj je zatvoren, iz nepoznatog razloga.
Bilo mi je krivo, samo zbog njene prevelike zelje da poseti taj toranj.
"Nema veze, ovaj dan je bio prelep i stvarno sam se lepo provela, dovoljno mi je sto sam videla toranj.." rekla je presrecna.
"Neki drugi put cemo, ako budes zelela doci, i zajedno posetiti ovo..." rekao sam nadajuci se da se to desi.
"Nadam se tome hahah.." rekla je i ako nije osecala neku nadu za to, jer je znala da je ovo verovatno poslednje poklon putovanje koje je dobila.

Vozili smo se nazad ka hotelu.
Ona je cutala, zamisljeno gledajuci u svoje ruke, pa pomalo i prozor do nje.

Eva P.O.V.

Sve je tako lepo. Nikad se nisam osecala ovako. Kao da lebdim. Kada bi on znao kako se ja osecam. Da kada god ga pogledam, zaboravim ne samo kako se zovem, ko sam, sta sam, moj zivot postaje pun boja, za koje nisam ni znala.
Jedna cistacica, koja nekad nema ni da jede, ovako sada zivi.
Odelo koje sada nosim, nikad sebi ne bih mogla da priustim. Hrana koju jedem nikad je ne bih jela, ne zelim da me ovo promeni. Ovo je trenutno.
Kada se vratim, moram se takodje vratiti i svom starom zivotu, koji nije savrsen, ali nije ni toliko los. Kazu posle kise, dodje duga. Nadam joj se.

David P.O.V

Stigli smo u hotel i usli u apartman.
Upalio sam tv, a tamo je isao neki horor film, koji tek pocinje.
"Eva moras ovo da vidis, neki horor film na televiziji!" Rekao sam pokazujuci joj na tv.
"Iskrena da budem i ne volim da ih gledam, ali nije lose malo adrenalina hahaha... otvoricu kokice!" Rekla je i uzbudjeno dotrcala sa kokicama i sela pored mene na kauč.
Bila je odmaknuta od mene malo, toliko da izmedju nas bude cinija kokica iz koje smo oboje jeli.
Kako je prolazilo vreme, primetio sam da se dosta uplasila i sve brze smo jeli i na kraju pojeli kokice.
Trenutno krece onaj deo filma kada nas drze u neizvesnosti dok nesto ne iskoci. Izmedju nas vise nije bila cinija.
Ona je krila pogled i polako virila, cekajuci da nesto u filmu iskoci.
Odjednom u tom filmu iznenadno je ubijen glavni lik, na jako jeziv nacin, a ona je skocila i vrisnula.
"Hej, hej u redu je hahaha.." rekao sam joj i lukavo je privukao do sebe sa se smiri.
Disala je duboko, brzo.. krila je pogled, ali kao da je pocela da se smiruje u mom zagrljaju. Opet sam osetio onaj miris lavande i nesvesno joj mirisao kosu i vrat.
Podigla je pogled ka meni, a nasa lica su bila na samo par milimetara udaljena. Gledala je u mene, preplaseno, ali sa smeskom na licu.
Kao da joj je drago sto sam tu.
Prislonila je nezno glavu na moje rame i pala u san.
Nastavio sam da gledam film. Ili nisam. Gledao sam i mirisao njenu kosu i njeno lice.
Kada se film zavrsio odlucio sam da je odnesem u njen krevet.
Spustajuci je u krevet promumljala je nesto..
Spustio sam je, ali ona je nastavila da prica nesto, sve dok nije viknula.
"Ne, nee ostavljaj me!" Uhvatila me za ruku i stegla jako. Cucnuo sam pored njenog kreveta gledajuci je pravo u lice, dok je ona spavala i dozivala nekoga. Stezala me je sve jace i jace. Nije zelela da odem. Seo sam pored kreveta, a pored nje i tako ostao celu noc.