ONA PRIPADA MENI

hard life

Ta masnica bila je bas tamna. Izgledala je bolno.
Brzo je stavila ruku na to i upitala me:
"Mr. Guella sta radite ovde, objasnila sam sefici smene, zasto necu doci.." rece spustajuci pogled, dok joj je glas sve tisi i nesigurniji.
"Sta ti je to na ramenu? Jel sve u redu?" Upitah zabrinuto.

"Da da, sve je u redu... ovaj to sam se udarila...ovaj kada sam pala.. nista posebno."
Rece sklanjajuci pogled od mene i prekrivajuci svoje ruke.
"Eva, ne verujem ti. Reci mi sta se zapravo desava. Da li te neko maltetira? Ili.."
"Nee, kazem vam.." rece dok se i dalje krije od mene..
Prisao sam i naglo je privukao, i njene su rane sada bile vidljive. Pogledao sam njeno rame, bilo je mogu reci sveze povredjeno.
"Mr. Guellaa molim vas.."  rece samo sto ne zaplace, ali se dobro drzi.
"Eva, reci mi istinu ili nikad necu otici, odvescu te kod doktora odmah."
Kada to rekoh odmah se uplasila i pozvala me da udjem unutra i sednem.
Bio je to stan sa jednom pristorijom, jako uredan, ali vidi se da je jako siromasna. Na stolu su bili zavoji i neke kreme i lekovi za bolove.
"Mr Guella, zasto vas to toliko zanima?" Upita me kao da je na ivici plakanja.
"Eva ti si moj zaposleni, ja moram da budem do nekle upucen u tvoj zivot, a i iskreno, ovaj, zabrinut sam." Kada sam to rekao pogledala me je pravo u oci, i napvila zbunjenu facu.
Sela je na stolicu preko puta mene i pocela da prica.
"Znate, moj gazda, mislim gazda stana... ima drvenariju, preradjuje razne daske i razne vrste drveta. Vec nekoliko meseci nisam u mogucnosti da mu placam kiriju, pa smo se dogovorili da radim u toj drvenariji, a da zauzvrat ne placam kiriju. Malo sam nespretna, pa me drvo cesto povredi. Ali brzo to nestane. Nema zasto da budete... ovaj.. zabrinuti."
"Eva ako ti treba povecacu ti ..." prekinula me je.
"Hvala vam, ali zaista mi nista ne treba. Hvala vam na datom poslu. To je dovoljno." Rece sa osmehom na licu.
"Mogu li ti bar zaviti tu ranu, posto ne verujem da pozadi mozes da dohvatis?" Upitah je uzimajuci zavoj u ruku.
Nije stigla ni da mi odgovori, prisao sam okrenuo je da bih joj pomogao. Uzeo sam neku kremu i namazao tu masnicu, a zatim je zavio.
Dok sam joj zavijao ruku upitao sam je:"Zasto ti koja tako dobro znas francuski, radis kao cistacica. Kako nisi zavrsila nesto, ili se negde zaposlila. Mogla bi da prodjes 10 puta bolje od cistacice." Rekoh znatizeljno.
"Ovako je dobro." Rece kao da krije nesto.
"Eva nisi odgovorila?" Rekoh.
Tog trena sam bas joj skroz zavio ruku, a ona je to iskoristila i odmah ustala i odmakla se od mene.
"Mr. Guella mislim da u opste nije bitan moj zivot i moji izbori. Hvala vam sto ste mi pomogli, ali zelela bih sada malo da odmorim..."
Ustao sam pogledao je, ali ona je nesto krila. Pokusavala je da sakrije to da nesto krije, ali nije joj islo od ruke. Nisam zeleo da budem nepristojan, pa sam samo otisao.
Dok sam se vozio kuci razmisljao sam o svemu sto se desilo.
Ona definitivno nesto krije. Voleo bih da znam sta je. Nisam siguran da li sam znatizeljan ili zelim da joj pomognem. Previse je misteriozna.
Jaka je i samouverena. Drugacija je. Sigurno. Sada to shvatam. Imao sam neku Juliu koja je plakala kada joj je pukao nokat i to samo malo.
Ona je bila nasmejana dok su joj ruke bile u ranama.
Iz dana u dan sam sve znatizeljniji, zelim da je vidim, cujem, brinem za nju. Sta se desava?