ONA PRIPADA MENI

what to do

Vec 4 dana neprestano se jebem sa Oliviom. Nije mi dosadila jos. Ovo je rekord.
Ali ima velika rupa izmedju nas. Ona je zaljubljena u mene, a meni je samo kurac zaljubljen u nju. Lako bih je ostavio i zaboravio. Nije mi to problem. Plasim se da se previse ne veze za mene. Ona je meni samo igracka. Osecam se lose zbog toga, ali mislim da je i ona toga svesna. Jedino sto sam joj doneo jeste slava na drustvenim mrezama, kada su novinari saznali da smo "zajedno". Njoj je to najvaznije.
Meni je svejedno. I onako to su samo jebeni novinari.
Svaki dan na poslu, imam jedan drugi osecaj. Osecam se neprijatno. To se samo tada dogadja. Osecam se nesigurno, ali bas lepo, zbunjeno, ali ipak uzivam. U Evinom prisustvu. Volim da joj se javim u prolazu. Ponekad se zapitam, da li se ja njoj samo javljam da bih joj cuo glas. A, onda samo zaboravim to i smetnem um na drugu temu.
Stizem danas na posao. I odlazim u svoju kancelariju. Otvaram laptop i vidim da mi je stigao mail.
" Bonjour, monsieur Guella. Nous aimerions vous accueillir à l'hôtel
"Paris", vous pouvez emmener une personne avec vous. Nous aimerions que vous participiez à quelques-unes de nos réunions très importantes.
Vos partenaires." Ovo je na francuskom. Odmah sam  ustao i posao da trazim Evu. Mislio sam da mi nece trebati prevodioc posle onoga. Tako da sam dozvolio da oba prevodioca preuzme druga firma. Kao da sam jedva cekao kad cu provesti vreme sa njom. Ma sta ja lupetam. Ko je ona pa da ti nju cekas?
Silazim niz hodnik i srecem nju i jos jednu cistacicu.
"Eva mozes li da dodjes u moju kancelariju?" i sapnem joj usput da mi treba prevod necega.
Krenula je pored mene zureci isto koliko i ja, izgledala je isto zainteresovano kao ja, video sam malo sebe u njoj, ali neku drugu verziju sebe. Mozda kada sam bio decak. Pa kada sam bio uporan da me mama i tata puste da imam psa.
Kada smo usli u kancelariju pokazao sam joj tekst koji sam dobio. Prevela je:
" Dobar dan gospodine Guella. Zeleli bismo da vas ugostimo u hotelu
"Paris" , sa sobom mozete povesti jednu osobu. Zeleli bismo da ucestvujete na par nasih jako vaznih sastanaka.
Vasi partneri." Procitala je i dodala.
"Ovo se cini veoma vazno. "
Niaam ni cuo sta je pricala gledao sam u njene ruke koje su bili izgrebane i pomalo isecene, kao od nekog teskog posla.
"Eva zasto su ti takve ruke" pitao sam.
Odmah je sakrila ruke iza sebe, spustila pogled, i rekla da je to nista. I kako ne treba da brinem.
Brinuo sam. Ne znam zasto, ali te rane su izgledale bolno. To sigurno nije od ciscenja.
"Znaci ja treba da povedem 1 osobu sa sobom?" Pitao sam odmeravajuci je dok ona to ne primecuje.
"Da gospodine." Rece ona.
"Onda mislim da bi trebao moj prevodilac da ide sa mnom." Rekoh i dalje odmeravajuci je.
"Naravno, hocete li ja da kazem vasoj sekretarici da obavesti vaseg prevodioca ili cete vi?" Rece malo tise.
"Zasto kad mogu ja da te obavestim sad odmah. Idemo u subotu posle mog rodjendana. Spremi kofere." Rekoh ni ne pitajuci je da li zeli da ide.
"Ali, ja..."rece spustajuci glavu.
"Zar ne zelis da ides?" Rekoh priblizavajuci joj se.
"Ja imam jedan problem." Rece kao da je posramljena.
"Reci mi koji, pa da resimo."
"Ja... ja.. nemam novca da platim to." Spusti pogled i okrenu se na drugu stranu. Kao da ne moze da me pogleda.
Prisao sam joj uhvatio je za ramena i okrenuo.
"Hej smiri se.. opusti se.. to ne placamo ni ti ni ja. Ne brini sve je vec placeno. Nikad ne bih dozvolio da trosis svoj novac u svrhu posla.."
Kao da joj je laknulo i opet postavlja pitanje.
"Da li sigurno ni vi ne placate. Ne zelim da kasnije saznam da samo ja nisam placala.." rece uplaseno.
"Ne, ne placam. Opusti se. Smatraj ovo kao odmor."

Zatim se osmehnula nekim prelepim smeskom i otisla. I dalje mi je u glavi taj osmeh.
Imas devojku Davide. Smiri strasti.