ONA PRIPADA MENI

Paris 3.

Vraca se do mene. Rascupana pundja, moja majica koja joj je do pola butina i sorc ispod kolena, prelepa je, ali mi je smesna situacija.
"Nemojte se smejati sad, vi ste me nagovorili na ovo ahahah" rece nasmejavsi se preslatko.
Usao sam u bazen, a ona je stajala pored i gledala u vodu koja je parila iz bazena.
Pustila je kosu iz pundje, a ona se kao ziva spustila niz njena ledja i ramena.
Usla je polako i ispustila nezan smeh, kada je osetila toplinu vode.
Sela je nasuprot mene.
Pricali smo o hrani u hotelu i lepoti naseg apartmana.
Prekinuo sam tu temu i uskocio necime sto me bockalo sve vreme, a nisam joj rekao.
"Znas Eva, ja ... ja sam raskinuo sa Oliviom.. mislim, zelim da znas to.. ne zelim  da budem sa nekim ko ima komplekse i leci ih na drugima." Rekoh.
"Pa vi, vi ste zbog mene to uradili, ja sam unistila vasu vezu." Rece samo sto ne zaplace, osecajuci kako na nju pada veliki teg krivice.
"Ne ne, saslusaj me nisi ti kriva, ta veza je svakako bila gotova, ne volim ja takve devojke.. ne vide dalje od svog ili tudjeg dzepa.."  ovo sam prvi put nekome rekao, svoj tip zena, deo o tome.. pogledala me je radoznalo i nasmejala se ocekujuci  nastavak, ali samo sam poceo pricati neke sale i anegdote iz zivota da bi ona zaboravila to.

Jednog trena sam je pitao nesto sto me grebkalo i jako zanimalo.
"Ko je Ema, znam da si me onda slagala, kada si mi rekla da je nebitno." kada je cula ovo pitanje skupila je celo i usne.
"Slobodno mi reci, ostace tajna, ako ti tako budes zelela." Rekoh.

Eva P.O.V.

ZASTO ME TO PITA?
Zasto ga zanima.
"Slobodno mi recu, ostace tajna, ako ti tako budes zelela." Rece sa velikom radoznaloscu David.
Da li da mu kazem? Samo mi jos fali da me i on sazaljeva. Kakva situacija. PRIBLIZIO MI SE.
Sad mi je jos teze. Al, ne da pricam, nego da disem.
"Eva hajde, nista nemas od tajni, mozda ces i lakse spavati..." rece David.
Znaci opet sam je dozivala u snu.
On je tu cuo za nju.
"Mr.Guella.." rekoh, ali me prekinu pokazujuci mi rukom.
"Hajde ovde da budemo na -ti, slobodno.." rece nasmejavsi mi se..
"Mr.. tj. Davide, mislim da Vas moja prica u opste ne zanima.." rekoh pokusavajuci da ga ubedim u to.
"Ne, cak na protiv, zelim da je cujem, ako je to ono sto ti ne da da spavas, onda mi reci, bice ti lakse, veruj mi bice ti lakse.." rece samouvereno pokusavajuci i mene da napravi...

David P.O.V.

Eva veruj mi. Govorim u sebi.
"Znate Ema je moja sestra bliznakinja. Ona je imala rak na mozgu." Stala je i cini mi se samo sto ne zaplace.
"Ona je trebala da ide na operaciju, a ja iste te godine na fakultet. Inace, nasi roditelji su nas ostavili sa 10 godina, pa nas je odgajila baba do nase 19 godine, kada je umrla. Pare koje nam je baba ostavila su bile za nase skolovanje. Nazalost Emi je trebala hitno operacija ili bi brzo umrla. Sav novac za skolovanje smo dali za njenu operaciju, medjutim na toj operaciji je nazalost..." rekla je i zaplakala i ako se dugo borila da zadrzi suze u ocima...
Prisao sam joj i zagrlio je, stegao sam je jako, osecajuci njen bol. Izveo sam je iz bazena i ogrnuo je peskirom.
Bila je crvena od plakanja. Seo sam pored nje i osecao sad jos vecu krivicu sto sam je rasplakao.
Prebacio sam ruku preko njenog ramena dok je ona sedela na ivici kreveta, a ja do nje.
Nije se odupirala jecala je tiho. Primetio sam da su joj se oci sklapale i da je za manje od 2 minuta bila naslonjena na mene i moje rame, spavajuci.
Opet sam je gledao, opet sam se divio ovom bicu. Ovoj osobi. Spustio sam se sa njom na mojim grudima nazad na krevet. Umor me je savladao.